„Ljudski mozak sadrži otprilike jednu supenu kašiku mikroplastike i nanoplastike, a količine od tri do pet puta veće su pronađene kod ljudi sa dokumentovanom dijagnozom demencije“, objavili su naučnici sa Univerziteta u Otavi u naučnom časopisu Brain Medicine.

Upozorenje kanadskih naučnika prati „revolucionarni“ rad tima koji je predvodio Univerzitet u Novom Meksiku koji je otkrio da mikroplastika i nanoplastika „favorizuje“ mozak u odnosu na druge organe.

Koncentracije u uzorcima mozga umrlih ljudi su sedam do 30 puta veće od koncentracija koje se vide u jetri ili bubrezima, dok uzorci mozga ljudi sa dijagnozom demencije pokazuju još veće prisustvo plastičnih čestica, navodi tim u radu objavljenom u Nature Medicine u februaru.

Druge nedavno objavljene studije upozoravaju na ulazak mikroplastike i nanoplastike u ljudsko tijelo preko znoja, plastičnih čestica u muškim genitalijama i prenosa sa trudnica na njihovu nerođenu djecu.

„Dramatičan porast koncentracije mikroplastike u mozgu za samo osam godina, od 2016. do 2024. godine, posebno je alarmantan“, rekao je Nikolas Fabijano sa Odjeljenja za psihijatriju Univerziteta u Otavi.

Porast upozorenja o zdravstvenim prijetnjama koje predstavljaju mikroplastika i nanoplastika uslijedio je nakon rastućeg gnijeva zbog zagađenja plastikom, čije su ogromne količine završile u jezerima, rijekama, morima i okeanima.

Uprkos naporima da se ograniči upotreba plastike putem mjera kao što je zahtijevanje papirnih slamki, evropske zemlje i Japan optuženi su za slanje plastičnog otpada u jugoistočnu Aziju nakon nametanja ograničenja i strogih pravila za reciklažu kod kuće.

„Ovo povećanje (mikroplastike u ljudskom tijelu) odražava eksponencijalno povećanje nivoa mikroplastike u okruženju“, rekao je Fabijano.