“Ova odluka treba da bude zajednički interes”, kazala je za Televiziju Vijesti i dodala da kod nje „postoji potpuna spremnost da se o svim pitanjima vezanim za izdavanje aerodroma razgovara u parlamentu“.
“Da otvoreno razgovaramo o svim prednostima i manama koncesija i o tome šta su potrebe Crne Gore i konačno donesemo zajedno odluku”, navela je Vukićević.
Rok za dostavljanje ponuda ističe 9. maja, nakon čega ostaje trideset dana za njihovo vrednovanje i kasnije dostavljanje izveštaja Vladi u dalju proceduru.
Na tender za zakup aerodroma u Tivtu i Podgorici na period od 30 godina stigle su prijave tri kompanije francusko-turskog konzorcijuma, indijskog i južnokorejskog i kompanije iz Luksemburga
Ministarka je istakla da „sve zavisiti od toga kakve budu ponude, da li će biti ispravne i zadovoljavati ono šro su potrebe Crne Gore“ i dodala da je zadatak tenderske komisije da vrednuje ponude po onome što su potrebe Crne Gore.
Objasnila je da je u koncesionom aktu navedeno da je koncesionar dužan da plati koncesionu naknadu od najmanje 100 miliona eura avansne uplate naglasivši da je to najmanja cifra.
“Poželjno bi bilo da ta naknada bude veća. Iskreno smatram da naknada od 100 miliona eura nije dovoljna za dva crnogorska aerodroma, ali ponude moramo vrednovati kompletne i otvoriti prostor za raspravu da vidimo da li je to ono što je potrebno Crnoj Gori i da li to zadovoljava naše potrebe”, navela je Vukićević.
Govoreći o koncesionoj naknadi rekla je da je „to novac koji po važećem zakonu dominantno treba da pripadne Opštinama Zeta i Tivat, ali da je Ministarstvo finansija predložilo drugi model koji još uvijek nije usvojen i sporan je za ove dvije opštine“.
“Ukoliko dođe do izdavanja aerodroma pod koncesiju država imati svoj dio obaveza oko eksproprijacije zemlje u Tivtu”, podsjetila je Vukićević.
Očekivani obim investicija tokom prve godine najmanje 80 miliona eura, a 200 miliona tokom ukupnog trajanja koncesija.
Odgovarajući na pitanje šta je ponuda koju Vlada Crne Gore neće odbiti ministarka je kazala da je to ponuda koja bi „garantovala da brzo razvijanje crnogorskih aerodroma, adekvatnu infrastrukturu, veći broj destinacija i kredibilnih avio kompanija što će značajno uticati na turizam i privredu Crne Gore“.
„Takođe, poželjno da to bude i dobra finansijska ponuda da možemo aerodrome da razvijamo na pravi način“.
Ministarka je kazala da važno da se koncesioni proces završi da bi se odlučilo hoće li aerodromi biti izdati pod koncesiju ili će samo krenuti u proces investicija u infratsrukturu.
Aerodromi kao profitalbilno preuzeće imaju mogućnost da se kreditno zaduže, tako da je i to jedna od opcija o kojoj treba razmišljati.
„Odluka iza koje bih lično stala mora biti kredibilna, ozbiljna i jasna da se vidi da koncesionar ozbiljno planira da razvija naše aerodrome i da to ne bude period na koji ćemo čekati.Ukoliko procijenimo da je neka ponuda finansijski i ozbiljna u smislu razvijanja infrastrukture iza te ponude ću moći da stanem. Ukoliko ne bude takvih ponuda onda ipak mislim je bolje da aerodromi ostanu u državnom vlasništvu”, zaključila je Vukićević.
