Ovaj iznos investicija za tzv. dodatne objekte OIE, odnosno velike solarne i vjetroelektrane, sadržan je u Nacrtu nacionalnog energetskog i klimatskog plana, za koji javna rasprava traje još desetak dana. Iz ASP ističu da se radi o ključnom strateškom dokumentu za trasiranje budućeg razvoja energetike u zemlji, a na čije donošenje se kasni već tri godine.

„Ukupni budžet je 1,5 milijardi eura do 2030. godine, a uzimajući sve elektrane planirane za rad nakon 2030. dodatnih milijardu eura raspoređenih na 12 godina (2024-2035)”, navodi se u dijelu projektovanih troškova za dodatne objekte OIE, uz navođenje da su izvori finansiranja Elektroprivreda Crne Gore (EPCG), komercijalne banke, privatni investitori i državni budžet.

Međutim, iako su bili dužni da navedu procjene uticaja na budžet, samo se konstatuje da to „zavisi od postignutih cijena i ugovora o otkupu električne energije dodijeljenih aukcija.”

Prema Zakonu o obnovljivim izvorima energije, usvojenim u parlamentu prošlog avgusta, uveden je sistem tzv tržišnih premija zasnovanih na ugovorima o otkupu električne energije, koji se dobijaju na javnim aukcijama. Ministarstvo energetike pokrenulo je ovog mjeseca prvu aukciju.

Do sada su dodjeljivane subvencije privatnim investitorima, a praktično se i kroz model tržišnih premijera radi o nastavku finansiranja privatnih biznisa. Akcija za socijalnu pravdu nedavno je objavila da su za deceniju građani platili oko 95 miliona subvencija privatnim firmama za proizvodnju struje.

“Mnogo je projekata koje razvijaju privatni investitori i EPCG. Dok EPCG nije potrebna podršku u finansiranju, a samim tim i podrška Vlade kroz ugovor o otkupu električne energije, većini investitora je ona potrebna. Stoga se očekuje da će za određeni dio instalisane snage novih OIE elektrana biti potrebna podrška…”, navedeno je u Nacrtu akcionog i klimatskog plana.

Pored toga, ne samo da je izostala procjena uticaja na Budžet, već je izostala i procjena uticaja tolikog obima investicija na budući razvoj prenosne mreže i investicije Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES), koje plaćaju potrošači kroz račune za struju.

„CGES je usvojio Investicioni plan za period 2024–2028. kojim je predviđeno ulaganje od 198 miliona eura u razvoj i modernizaciju prenosne mreže. Međutim, nije definisan iznos za projekte koji će se realizovati nakon 2025. godine, jer su studije i idejni projekti u pripremi”, priznaje se u Nacrtu nacionalnog energetskog i klimatskog plana.

ASP ukazuje da je nesporno da bi i dio realizacije planiranih investicija za OIE doveo do uvećanja investicija CGES-a, što bi finansirali građani kroz veće račune za struju, zbog čega bi krovni energetski dokument morao da ponudi i procjene o uticaju na račune za struju.

Centralni događaj u okviru javne rasprave za ovaj dokument, koji otvara prostor za ogroman uticaj na potrošače, ali i brojne građane, jer se planira da milioni kvdarata crnogorske zemlje budu „popločani” solarnim panelima i zauzeti pod vjetro generatorima, održan je juče u Privrednoj komori.