Vučelić je govorio o svojoj kolumni “Opozicioni program pred građanima”, koja je privukla veliku pažnju, i dodao da neguje prijatelje, ali neguje i protivnike.

“Predizborna kampanja će biti prljava zato što se politički život te prozapadne opozicije svodi na ogovaranje Vučića i SNS-a. Oni vide da tako skupljaju poene. Tu je sadržano bezbroj prljavih, ličnih i ad hominem napada. Lovljenje nekih grešaka i omaški. Kad napravite vijadukt, oni vide deponiju, kad napravite novu prugu, oni govore o cijeni karte. Kad u Merošini dođe veliki broj ljudi na skup, oni vide gužve o saobraćaju, a ne vide to u blokadama. Ja sam njima učinio neku vrstu usluge, zato što sam sistematizovao njihovu platformu, koja je sastavljena od raznih izjava i gostovanja. Pokušao sam da napravim konzistentnim taj mutljak. Sada se bave temom zašto je Sinod zabranio navodno sveštenicima i vladikama da učestvuju u političkom životu. Naravno, oni misle na vladiku Grigorija, koji ih otvoreno podržava, a da se neko drugi miješao oni bi govorili o klerikalizaciji”, rekao je Vučelić.

On dodaje da opozicija svuda vidi Vučića, djelimično i zato što je on centralna figura, motor i pokretač svega, i da bi za njega bilo bolje da ima više boljih saradnika koji rade više posla.

“I pošto ga vide svuda, oni ga vide i u Stefanu Nemanji. Nije im problem to što Beograd nije imao spomenik tom velikom vladaru. Bave se time da li da ga prebace u Marinkovu baru ili u Đurđeve Stupove. Da li da ponize Stefana Nemanju, ili da ponize Vučića. To je jedan konglomerat kako pada politika koja je zasnovana na mržnji i targetiranju jednog čovjeka i svih onih koji ga podržavaju. Oni se recimo nisu oglasili ni oko krize u Ukrajini, nijednom. Ponoš je rekao da je sjednica Savjeta za nacionalnu bezbjednost bespotrebna dramatizacija. Ako neko smatra bespotrebnom dramatizacijom nekrolog međunarodnog i bezbjednosnog prava koji je počeo inače na primjeru Srbije i razaranja Jugoslavije. Ovo su samo posljedice rušenja ravnoteže snaga upravo na Kosovu. Omogućili su grupi terorista da stvori državu i pomogli im agresijom. To je predsjednik Vučić precizno i rekao, da su krivi SAD, Velika Britanija i Njemačka. Oni sada strpljivo čekaju, ne izjašnjavaju se, i imate jedno likovanje pošto čekaju da vide šta će sada Vučić između čekića i nakovnja da uradi. Oni čekaju i vide da je Srbija u neprilici”, rekao je Vučelić.

Glavni i odgovorni urednik “Večernjih novosti” podseća da opozicija tretira samo zapadne zemlje kao velike sile, ali ne i Rusiju.

“Ako moramo da budemo oprezni i u odnosu na zapadne velike sile, moramo da budemo oprezni i u odnosu na Rusiju, koja je ojačala. Kao da priželjkuju da je sada trenutak da se ode na jednu ili drugu stranu, i da se napravi šteta Srbiji i Vučiću. Sada traže da se osudi Putin i Rusija, da se pridružimo sankcijama EU. Njih ne zanima to što Srbija nema moralno pravo da se ikad pridružuje bilo kakvim sankcijama. Srbija je prva u savremenom dobu bila izložena sankcijama. Ni prema kome nemamo pravo da zagovaramo sankcije, pošto smo to krvavo platili. Kad se govori o krizi društva u Srbiji, vidite kako niko ne pominje sankcije, koje su nanijele možda i veću štetu našoj zemlji od bombardovanja. Od 1992. godine smo pod sankcijama bili”, kaže on.

Vučelić kaže da trenutna kriza svjedoči o strašnoj neodgovornosti evropskih političara.

“Evropa je pala u ruke prilično inferiornih ljudi i ličnosti, koji su dozvolili da se usred Evrope, u Ukrajini, stvori rat. Teško je reći da li ćemo vidjeti nasljednika Merkelove. Ona je bila veliki kancelar, ali je propustila dobru priliku – da uspostavi dobre odnose između Rusije i Njemačke”, kaže on.

“Ovde je NATO pakt pokazao šta je učinio. Ivo Andrić je jednom rekao “da dođe vrijeme kada su i bolest i lijek isto”, govoreći o raspadu Otomanske imperije. Takva je situacija i sada. Pošto se sada bavimo brojevima i datumima, zbog 22.02.2022, našao sam u tekstu Bojana Bilbije da je 21. 02. 2014. godine u 22.40 Viktor Janukovič svrgnut sa vlasti, i pored sporazuma koji su garantovali njemački i poljski ministri spoljnih poslova, a 21. 02. 2021. godine, u 22 i 40, potpisan je akt o nezavisnosti Donjecka i Luganska”, kaže on.

Vučelić kaže da određeni nezavisni analitičari, kada je Rusija na meti napada, naglašavaju da su Srbi.

“A ne rade to kada je Amerika na meti napada. Razni analitičari imaju potrebu tako da govore. Stavljaju u isti koš i ljude koji zagovaraju NATO savez, počevši i od predsjedničkog kandidata. Kod njih se vidi razlika između ljudi koji su obučeni i koji su obrazovani. I oni defiluju po televizijama. Po pravilu su obučeni na strani NATO pakta, dok su obrazovani na strani pravde”, rekao je Vučelić.

On dodaje i da je Marinika Tepić više puta rekla da je u Srebrenici počinjen genocid.

“Nije lako napraviti platformu od njihovih raznih izjava. Čas će reći ne, mi se oslanjamo na skupštinsku rezoluciju, pa će pomiješati Međunarodni sud pravde sa ad hok sudom u Hagu. To se difuzno razliva okolo, da se stvori jedna zabluda. Moraju jasno reći, mi smo za to i to, i tako se ide na izbore. Kampanja SNS se oslanja na rezultate, dok drugi idu sa alternativom, da se izađe iz vojne neutralnosti”, rekao je glavni i odgovorni urednik “Večernjih novosti”.

Vučelić je komentarisao i optužbe da su izbori unaprijed pokradeni, rekavši da je to nemoguće zbog velikog broja kontrolora.

On se potom vratio na situaciju u Ukrajini, rekavši da je u prvoj fazi, tokom profašističkog prevrata poznatijeg kao Majdan, Ukrajina izgubila Krim.

“U drugoj, pošto se nisu pridržavali Minskih sporazuma, izgubili su Lugansk i Donjeck. Šta će biti sa Kijevom u trećoj fazi ne znamo. Moramo razumjeti Putina i Rusiju. Oni su tražili pismene garancije da su te zemlje koje su te zemlje, koje su ranije bile sastavni dio SSSR, da se zaštite bezbjednosno. Oni nisu uspjeli. Inače, Putin je uveo dobar izraz, a to je dekomunizacija. Ako su te zemlje već toliko protiv komunizma, onda bi ta dekomunizacija morala da zahvati granice koje su komunisti napravili. Hruščov je poklonio Krim, a Ukrajina je nastala na Lenjinovu inicijativu. Ono što se dogodilo u našoj zemlji osvjestilo je Ruse, ona se vratila u igru i izgubila povjerenje u Zapad”, kaže on.

Glavni i odgovorni urednik “Večernjih novosti” na kraju podsjeća na riječi predsjednika Vladimira Putina, koji je rekao poručio zapadnim liderima: “Niste htjeli od nas prijatelja, ali nemojte praviti od nas neprijatelja”.