„Naš poljoprivredni biznis u Ulcinju ima svega 10 odsto domaćih zaposlenih. Da nam svakog jutra ne dolaze ljudi iz Albanije, ta proizvodnja u Crnoj Gori jednostavno ne bi postojala“, poručio je Bokan.
Naglasio je da ni sektor stočarstva ne bi mogao da opstane bez stranaca. „Ove godine imaćemo preko 20.000 tovljenika, a taj biznis razvijamo u partnerstvu sa Mesnom industrijom Goranović. Međutim, proizvodnja bi prije par mjeseci stala da nije bilo radnika iz Filipina, Nepala, Meksika i Kolumbije“, istakao je Bokan.
On upozorava da, pored inflacije, upravo manjak radne snage i pad produktivnosti predstavljaju ključni problem crnogorske ekonomije. „Mi smo firma koja daje najveće plate u maloprodaji, obezbjeđujemo privatno zdravstveno osiguranje i druge benefite, ali sve to nije dovoljno da zadržimo ljude. Fluktuacija raste jer radnika jednostavno nema.“
„Privatni sektor u sendviču“
Poseban problem, smatra Bokan, predstavlja nekontrolisano zapošljavanje u državnom sektoru. „Danas u Crnoj Gori u privatnom sektoru radi oko 120.000 ljudi, a u državnom čak 80.000. Realni sektor se tako nalazi u sendviču – s jedne strane gubimo radnu snagu koja odlazi u inostranstvo, a s druge ne možemo da ispratimo plate koje nudi država, jer su naše marže ograničene i ne možemo ih povećavati bez gubitka konkurentnosti.“
Bokan naglašava da ovo nije političko pitanje, već čisto ekonomsko. „Politiku ostavljam političarima, a biznis privrednicima. Ali moramo reći da je crnogorska ekonomija u ozbiljnom problemu – bez kontrole zapošljavanja u javnoj upravi i bez strategije za povećanje plata u realnom sektoru, rizikujemo gubitak produktivnosti i dalji odlazak radne snage.“
Apel državi: zaustaviti zapošljavanje i napraviti strategiju
Bokan je iskoristio priliku da pošalje jasnu poruku donosiocima odluka: „Prva poruka ili molba je da država podhitno zaustavi zapošljavanje u javnom sektoru. Moramo napraviti takav balans da se odbranimo od odlaska radne snage u inostranstvo, a to možemo samo povećanjem ličnih dohodaka.“
On je upozorio da povećanje plata mora biti pažljivo planirano. „Nije problem podići plate za 100 eura, ali povećanje od 200 eura znači pet miliona eura dodatnih godišnjih troškova, a 400 eura čak deset miliona. To nijedna kompanija u Crnoj Gori ne može izdržati bez rasta cijena. A rast cijena znači dodatnu inflaciju.“
Bokan stoga smatra da je potrebna jasna strategija: „Moramo napraviti plan kojim ćemo se približiti platama u EU, zaustaviti odlazak ljudi i obezbijediti profitabilnost realnog sektora. Ako kompanije ne budu imale profit, banke će obustaviti finansiranje, a to bi značilo zaustavljanje razvoja ne samo Volija, nego i mnogih drugih.“
Najveći izazov u tri decenije poslovanja
Na kraju je poručio da se radi o „najvećem izazovu u 30 godina poslovanja“. „Da li ćemo problem riješiti? Hoćemo. Ali pitanje je s kolikom cijenom. Voli će, kao lider na tržištu, pronaći način da se prilagodi. Ali ako nama ovako teško pada, kako li je tek manjim kompanijama?“, zaključio je Bokan.
