Sud za prekršaje u Podgorici, kako je saopšteno, vodio je predmet protiv B. R. zbog nasilja u porodici, koje je prijavila T.D. U presudi se navodi da su se u predmetu promijenile čak četiri sudije, da su se ročišta zakazivala i odlagala sa velikim vremenskim razmacima, i do šest mjeseci, pa sud nije postupao dovoljno ažurno, iako se radilo o slučaju nasilja u kojem je žrtvi potrebna hitna zaštita.

Vrhovni sud je utvrdio da je postupak pokrenut 8. maja 2023. godine, a okončan rješenjem o obustavi zbog apsolutne zastare tek 9. januara 2025. godine, dakle da je trajao skoro dvije godine.

“Vrhovni sud je u presudi naglasio da tužilja nije doprinijela kašnjenju, da je u postupku bilo ozbiljnih zastoja koji se mogu pripisati isključivo Sudu za prekršaje u Podgorici, da predmet nije bio složen, da se radilo se o nasilju i da je postupak trebalo voditi kao hitan. Pri tome je istaknuto da je tužilja bila izložena stresu i produženoj neizvjesnosti, zbog čega joj pripada pravična naknada”, navedeno je u saopštenju iz te sudske instance.

Donoseći presudu sud se pozvao na član 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima – pravo na odluku u razumnom roku, kao i na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koja štiti pravo žrtava nasilja na brzu reakciju države. Sud je takođe ukazao da sporo postupanje pravosuđa može dovesti do gubitka povjerenja u sistem i osjećaja nepravde kod žrtve.

“Ova presuda šalje jasnu poruku da žrtve nasilja imaju pravo na brzu i efikasnu zaštitu države i da sudovi moraju hitno postupati kako bi se spriječila zastara i dodatna šteta”, ukazano je.

Vrhovni sud takođe naglašava i da svako odugovlačenje u ovakvim predmetima povećava osjećaj nesigurnosti i produžava traumu žrtve, te poručio institucijama da moraju raditi brže i odgovornije kako se slične situacije ne bi ponavljale.