„Da bih im pomogla, željela bih da preporučim… njihove riječi iz 2014. Neka pogledaju šta su rekli o situaciji oko Krima. Biće im veoma korisno oko pitanja Grenlanda“, rekla je Zaharova za radio Sputnjik.

Ona je predložila i da se zvaničnici EU zapitaju zašto ih situacija u zemljama članicama EU manje zanima nego situacija u drugim zemljama.

„Neka sada naprave bilans i jednostavno se zapitaju zašto ih situacija u zemljama koje nisu njihove članice ili nisu dio njihovog zajedničkog ekonomskog ili političkog prostora zanima više nego one same“, zaključila je Zaharova.

Krim je postao ruska regija u martu 2014. godine nakon referenduma održanog nakon državnog udara u Ukrajini, na kom je 96,77 odsto birača na Krimu i 95,6 odsto u Sevastopolju glasalo za pridruživanje Ruskoj Federaciji, navodi agencija RIA Novosti.

Ukrajina smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom, a zapadne zemlje podržavaju Kijev po ovom pitanju, dok su ruski lideri više puta izjavili da su stanovnici Krima glasali za ponovno ujedinjenje sa Rusijom demokratski, u potpunom skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN.

Grenland je dio danskog kraljevstva, ali je predsjednik SAD Donald Tramp više puta izjavio da ostrvo treba da postane dio Sjedinjenih Država, navodeći njegov strateški značaj za nacionalnu bezbjednost.

Američki lider je odbio da se obaveže da neće koristiti vojnu silu za uspostavljanje kontrole nad Grenlandom ili da definitivno odgovori da li mu je ostrvo ili očuvanje NATO-a važnije.

Danske i grenlandske vlasti upozorile su Sjedinjene Države da ne zauzimaju ostrvo, napominjući da očekuju poštovanje njihovog teritorijalnog integriteta, a zemlje EU su razgovarale o mogućem odgovoru ako se prijetnje SAD protiv Grenlanda pokažu vjerodostojnim.

To ostrvo je bilo danska kolonija do 1953. godine i ostaje dio kraljevstva, ali je 2009. godine dobilo autonomiju, što mu je omogućilo da samostalno upravlja i određuje sopstvenu unutrašnju politiku.