Kako ističu, podnosilac ustavne žalbe D.M. je 2023. godine podnio Vrhovnom sudu tužbu za pravično zadovoljenje, tražeći da mu država na ime nematerijalne štete isplati pet hiljada eura, zbog dugotrajnog postupka pred podgoričkim Osnovnim sudom.
“Vrhovni sud je utvrdio da mu je povrijeđeno pravo na suđenje u razumnom roku, ali je odbio zahtjev za isplatu novčane naknade, cijeneći da je postupak u međuvremenu pravosnažno okončan, da je trajao manje od četiri godine i da nije postojao njegov poseban interes za hitnim okončanjem postupka”, navode u Ustavnom sudu.
Ocijenili su da se takva odluka, s aspekta prakse Evropskog suda za ljudska prava, može podvesti pod “očigledno proizvoljnu”, jer Vrhovni sud nije obrazložio zbog čega je u konkretnom slučaju primijenio izuzetak koji je propisan Zakonom, koji omogućava da se povreda prava utvrdi bez dosuđivanja naknade na ime pravičnog zadovoljenja.
Takvu odluku je, pojašnjavaju, Ustavni sud donio naročito imajući u vidu da stranka u postupku po Zakonu prvo mora da podnese kontrolni zahtjev kojim se ubrzava postupak, a tek potom tužbu Vrhovnom sudu, koja je kompenzacione prirode.
“Dakle, imajući u vidu suštinu tužbe za pravično zadovoljenje, odnosno da to nije sredstvo za ubrzanje postupka, već naknadna zaštita – kompenzacija za učinjenu povredu, sud mora dati konkretne, detaljne i izričite argumente zbog čega je samo utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku, bez obavezivanja tužene države da naknadi nematerijalnu štetu i zbog čega to za podnosioca predstavlja dovoljnu satisfakciju”, navodi se u odluci Ustavnog suda.
Ustavni sud je predmet vratio Vrhovnom sudu na ponovni postupak kako bi ga sproveo u skladu sa standardima Evropskog suda, jer je došlo do povrede prava na pravično suđenje.
