“Ima li zemlje u kojoj se evropski put ne osporava politikom, nego galamom, ne stavom, nego sabotažom? Ima li zemlje u kojoj dio opozicije pokušava da demolira plenarnu salu, da ućutka ministre i poslanike, da spriječi riječ, raspravu i odluku kao da je demokratija prekidač koji se gasi kad im se ne sviđa ishod? Ima li zemlje u kojoj se dio opozicije ponaša kao politički štit onima koji bi da država ostane slaba, da institucije ostanu zarobljene, da kriminal ostane komotan?”, upitao je Bogdanović.
On je takođe upitao ima li zemlje u kojoj se, kad god se stegne obruč oko organizovanog kriminala, odjednom podiže vriska “ugroženosti”, a svaka akcija države proglašava “progonom”.
“Ima li zemlje u kojoj se ide toliko daleko da se sugeriše da policajac treba da bude sve suprotno od policajca , da bude kompromitovan, ucijenjen, slomljen, poslušan kriminalu, a ne zakonu?”, dodao je on.
Nadovezujući se na pomenute tendencije, on predstavnicima političke konkurencije spočitava to što, kako navodi, oni žele da uniforma ne bude simbol časti, nego paravan sramote. To, prema njegovim riječima, vidimo danas u Crnoj Gori.
“I zato da svima bude potpuno jasno, ovo nije borba vlasti i opozicije. Ovo je borba države i bezakonja. Evrope i izolacije. Reda i haosa. I u toj borbi nema neutralnih. Ko ruši institucije da bi zaustavio pravdu, taj ne ruši zgradu, ne ruši ni salu, taj ruši Crnu Goru”, zaključio je Bogdanović.
