Odgovarajući na pitanje o značaju CEI za proces proširenja Evropske unije, Đurić je ukazao na istorijski značaj ove inicijative i hrabrost njenih osnivača.
“Kada pogledamo početke Centralnoevropske inicijative, vidimo koliko je bilo hrabro u vreme gvozdene zavese pružiti ruku saradnje i graditi mostove. Danas nam je takav pristup potreban više nego ikada”, rekao je Đurić.
On je naglasio da su inicijative poput CEI ključne za približavanje regiona Evropskoj uniji.
Svaka inicijativa koja približava naš region i druge djelove Evrope koji još nisu dio Evropske unije tom cilju – dobra je i potrebna, istakao je šef srpske diplomatije.
Govoreći o evropskim integracijama, Đurić je ocenio da je neintegrisanost Zapadnog Balkana u EU problem i za region i za samu Uniju.
“Iskreno govoreći, smatram da je svojevrsna sramota i za naše vlade i za Evropu u cjelini to što ovaj region još nije integrisan u Evropsku uniju”, rekao je on.
Đurić je dodao da Srbija, kao najveća ekonomija regiona, želi članstvo u EU i svesna je neophodnosti sprovođenja reformi.
“Svesni smo teških političkih odluka i reformi koje moramo da sprovedemo kako bismo postali članica Evropske unije”, naveo je Đurić.
Kao ključne prioritete za ovu godinu, izdvojio je očuvanje mira i stabilnosti, ali i dalji ekonomski razvoj.
Đurić je istakao i to da CEI ima važnu ulogu u unaprjeđenju infrastrukturne povezanosti regiona.
“Projekti poput unaprjeđenja željezničke veze od Beograda ka Trstu, preko Hrvatske i Slovenije, upravo su primjeri inicijativa koje doprinose boljoj povezanosti i ekonomskom razvoju”, rekao je Đurić.
Govoreći na događaju povodom 30. godišnjice Izvršnog sekretarijata CEI, Đurić je naglasio i potrebu ubrzanja evropskih integracija kroz konkretnije korake, poput slobodnog kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga.
“Uključivanje regiona Zapadnog Balkana u šengenski prostor donijelo bi brojne koristi – od ekonomskih do političkih, uključujući i unaprjeđenje međuetničkih odnosa”, ocijenio je on.
Dodao je da bi takav potez doprineo smanjenju tenzija u regionu.
“Slobodno kretanje ljudi doprinijelo bi stvaranju pozitivnije atmosfere i smanjenju konfrontacija među narodima u regionu”, rekao je Đurić.
