“Ako cijene nafte i gasa nastave da rastu, reakcija firmi i radnika mogla bi biti brža nego prošlog puta”, rekla je Lagard na konferenciji u Frankfurtu.

Ona je dodala da bi “skorije sjećanje na visoku inflaciju moglo uticati na to koliko brzo se troškovi prenose i traži nadoknada”.

Iako je ECB stavila pod kontrolu skok inflacije iz 2022. godine povećanjem kamatnih stopa, “to iskustvo je ostavilo traga”, rekla je Lagard.

“Čitava generacija je sada prošla kroz svoju prvu epizodu visoke inflacije – i možda neće biti tako spora da reaguje drugi put”, navela je ona.

Inflacija u euro zoni dostigla je vrhunac od 10,6 odsto u oktobru 2022. godine, nakon što je rat u Ukrajini prekinuo isporuke većine ruskog prirodnog gasa i zbog privremenog rasta cijena nafte.

Ona je u februaru ove godine iznosila 1,9 odsto, prema podacima Eurostata.

Lagard je istakla da monetarna politika ne može da snizi cijene nafte i da centralne banke obično previđaju prolazne skokove cijena energije bez povećanja kamatnih stopa.

“Ako se energetski šok smatra ograničenim po veličini i kratkotrajnim, trebalo bi da se primijeni klasični recept razmatranja”, rekla je ona, jer do trenutka kada povećanje kamatnih stopa stupi na snagu sa zakašnjenjem od nekoliko mjeseci, inflatorni skok je već nestao.

Lagard smatra da postoje razlozi za vjerovanje da bi trenutni skok cijena nafte mogao biti manje inflatorni nego što se strahovalo, jer je manji od onog koji je Evropa doživjela 2021. i 2022. godine.

Ipak, ukoliko stopa inflacije pređe cilj ECB od dva odsto, “odgovor mora biti odgovarajuće snažan ili uporan”.

Lagard je rekla da je “prerano reći gdje ćemo u ovom spektru morati da budemo”.

“Pažljivo ćemo pratiti dešavanja i po potrebi određivati monetarnu politiku“, dodala je ona.

ECB je ostavila eskontnu stopu nepromijenjenom na dva odsto na svom posljednjem sastanku o monetarnoj politici, koji je održan 19. marta.