Porota suda u Los Anđelesu presudila je u korist ove žene koja je tužila kompaniju Meta, u čijem su vlasništvu Fejsbuk (Facebook), Instagram i Vocap (WhatsApp), kao i Gugla, u čijem je vlasništvu kanal Jutjub (YouTube), tvrdeći da su oni odgovorni za njenu zavisnost od društvenih mreža još od djetinjstva.

Porota je utvrdila da su Meta i Jutjub namjerno izgradili zavisnost na platforme društvenih mreža koje su štetile mentalnom zdravlju dvadesetogodišnjakinje.

Žena, identifikovana kao Kejli, dobiće šest miliona dolara (pet miliona eura) odštete, a ova presuda mogla bi da utiče i na stotine sličnih slučajeva koji se sada vode pred američkim sudovima.

Meta i Gugl su odvojeno izjavili da se ne slažu sa presudom i da će se žaliti.

„Mentalno zdravlje mladih je izuzetno složeno i ne može da se poveže sa jednom aplikacijom“, rekli su iz Mete, čiji je vlasnik Mark Zakerberg.

Portparol kompanije Gugl je rekao da je „u ovom slučaju Jutjub pogrešno shvaćen”.

„Jutjub odgovorno izgrađena platforma za strimovanje, a ne sajt društvenih mreža”.

Porota je utvrdila da Kejli treba da dobije tri miliona dolara odštete i još tri miliona dolara kao kaznu kompanijama jer je utvrđeno da su Meta i Gugl „zlonamjerno“ upravljale njihovim platformama.

Procjenjuje se da će Meta platiti 70 odsto odštete, a Gugl preostalih 30 procenata.

Ispred sudnice su bili i roditelji druge djece, koji nisu obuhvaćeni Kejlinom tužbom, ali tvrde da su i na njih negativno uticale društvene mreže.

Kada je presuda izrečena, roditelji poput Ejmi Nevil slavili su i grlili se sa drugima.

Presuda u Los Anđelesu doneta je dan nakon pošto je porota u američkoj državi Novom Meksiku proglasila Metu odgovornom zato što su njene platforme ugrožavale djecu i izlagale ih seksualno eksplicitnom materijalu i kontaktu sa seksualnim predatorima.

Majk Prulks, direktor istraživanja Forestera, rekao je da uzastopne presude ističu „tačku preloma“ između kompanija vlasnica društvenih mreža i javnosti.

Krajem prošle godine, Australija je zabranila društvene mreže djeci mlađoj od 16 godina kako bi spriječila njihovu zavisnost ili mentalne poremećaje.

Velika Britanija trenutno sprovodi pilot program kako bi se vidjelo kako bi zabrana društvenih mreža za mlađe od 16 godina mogla da funkcioniše.

„Negativno raspoloženje prema društvenim mrežama se gradilo godinama, a sada je proključalo“, rekao je Prulks.

Tokom svjedočenja pred sudom, Mark Zakerberg, predsjednik i generalni direktor kompanije Meta, pozvao se na dugogodišnju politiku kompanije prema kojoj korisnicima mlađim od 13 godina nije dozvoljen pristup bilo kojoj od njenih platformi.

Kada su mu predstavljena interna istraživanja i dokumenti koji pokazuju da je Meta znala da mala djeca zapravo koriste njene platforme, Zakerberg je rekao da je „oduvijek želio“ brži napredak u identifikaciji korisnika mlađih od 13 godina.

Insistirao je da je kompanija vremenom „uspjela“ u tome.

Iako je Gugl, kao vlasnik sajta za dijeljenje video zapisa Jutjub, takođe bio optužen u ovom slučaju, veći dio sudskog postupka bio je usredsređen na kompaniju Metu, odnosno njenu mrežu Instagram.

Snep i TikTok su takođe prvobitno bili optuženi, ali su obje kompanije postigle nagodbe sa Kejli prije suđenja.

Detalji nagodbe nisu otkriveni.

Kejlini advokati su tokom suđenja tvrdili da su Meta i Jutjub napravili „mašine za zavisnost“ i da nisu ispunili obavezu da spriječe djecu da pristupaju njihovim platformama.

Kejli je rekla da je počela da koristi Instagram sa devet godina, a Jutjub sa šest, i da nije naišla ni na jedan pokušaj da je blokiraju zbog njenih godina.

„Prestala sam da komuniciram sa porodicom jer sam svo vrijeme provodila na društvenim mrežama“, rekla je Kejli tokom suđenja.

Kejli je rekla da je imala 10 godina kada je počela da osjeća anksioznost i depresiju, poremećaje koje će joj godinama kasnije dijagnostikovati terapeut.

Rekla je i da je gotovo čim je počela da koristi platformu kao dijete počela njena opsjednost sopstvenim fizičkim izgledom i da je zato koristila Instagram filtere kako bi joj nos bio manji, a oči veće.

Od tada je Kejli dijagnostikovana tjelesna dismorfija, stanje koje uzrokuje da ljudi preterano brinu o svom fizičkom izgledu i sprječava ih da sebe vide onako kako to vide drugi.

Njeni advokati su tvrdili da su funkcije Instagrama, poput beskonačnog skrolovanja, napravljane upravo da izazovu zavisnost.

Kejlini advokati su rekli da su ciljevi rasta kompanije Mete bili da navedu mlade ljude da koriste njene platforme.

Citirajući svjedočenja stručnjaka i bivših rukovodilaca Mete, tvrdili su da kompanija želi mlade korisnike jer je veća vjerovatnoća da će se oni duže zadržavati na njenim platformama.

Kada su Kejlini advokati rekli Adamu Moseriju, šefu Instagrama, da je njen najduži pojedinačni dan korišćenja platforme dostigao 16 sati, on je negirao da je to dokaz zavisnosti.

Tinejdžerku koja veći dio dana provodi na Instagramu, on je okarakterisao kao „problematičan“.

Presuda porote suda „šalje nedvosmislenu poruku da nijedna kompanija nije iznad odgovornosti kada su u pitanju naša djeca“, rekli su pravni zastupnici Kejli.

Još jedan slučaj protiv Mete i drugih platformi društvenih mreža zbog njihove navodne štete po djecu trebalo bi da počne u junu pred saveznim sudom u Kaliforniji.