Kako je kazao, sama činjenica da je energija iz te elektrane otkupljivana po značajno višoj cijeni nego što je bila ona koja se naplaćuje građanima pokazuje da je napravljena konstrukciona greška.
“Da li je prirodno da otkupimo više struju od onoga što je prodajemo? Tu je napravljena konstrukciona greška i odgovorno tvrdim da se tu radi o koruptivnom poslu, da su pojedinci jednostavno napravili sistem da neko ostvari enormnu zaradu. Kada je 2019. godine ona počela da radi, tada je cijena električne energije na berzi bila 50 eura, a dali su im je za 96 eura. Tu je sve jasno”, ukazao je Đukanović.
Kaže da ne treba biti naučnik i vidjeti da je ta cijena “naduvana”.
“Ako Tužilaštvo želi da se bavi ovim, lako će utvrditi činjenice. Povlašćeni proizvođači su dobili 330 miliona eura, a Možura 72 miliona i ona će dobiti još toliko, znači blizu 150 miliona eura, a izvođači imaju enormne profite”, istakao je Đukanović.
Kaže da treba uraditi ekspertizu, te da ona ne može trajati preko sedam dana i da ćemo tako znati koliko šta košta.
Na pitanje da li će se cijena električne energije mijenjati, rekao je da će se truditi da do toga ne dođe.
“Ali to ne može niko da garantuje. Ne zavisi račun za struju samo od EP i zato smo jasno istakli kome idu prihodi, tu su CEDIS, CEGAS…”, naveo je on.
Kazao je da je 31. decembra došlo do povećanja nekih stavki na računu CEGAS-a i CEDIS-a, te da je to povećanje iznosilo 7 odsto.
“Kada je u pitanju stavka koja se odnosi na CEGAS od tri odsto, nadam se da će se ta stavka promijeniti. Mi smo 2020. bili pretposljednji u Evropi kada je u pitanju kupovina kilovat časova, a danas drugi u Evropi iza Mađarske. To dovoljno govori”, ukazuje Đukanović.
Na pitanje da li energetska kriza zbog rata na Bliskom istoku i Ukrajini utiče na poslovanje kompanija, on kaže da krize utiču na sve, ali da je EP zauzela politiku da građani plaćaju što jeftiniju električnu energiju.
“Moramo da nađemo balans i da bismo uspjeli da nađemo što prihvatljiviju cijenu moramo da imamo što više novih izvora solara”, naveo je Đukanović.
Kada je u pitanju puštanje u rad vjetroelektrane Gvozd, on je rekao da će to biti u aprilu, te da je osam vjetrogeneratora ponos jer su najveći kopneni vjetrogeneratori u Evropi.
“Oni izgledaju nestvarno i to fotografija ne može da opiše”, istakao je Đukanović.
Napomenuo je da je na samitu u Abu Dabiju prije nekoliko mjeseci bilo 20 šefova iz različitih država i da su svi oni željeli da kod njih investiraju, a da su oni odabrali baš nas.
“Skupština je usvojila zakon i 20. aprila treba da se potpiše ugovor sa Emiratima i da se formira novo preduzeće. Planirano je da se investira od 3 – 4 milijarde. To su stotine miliona eura godišnje i to je eksplozivni razvoj električne energije kakav nijesmo do sad imali”, zaključio je Đukanović.
