Ministarka kulture i medija, dr Tamara Vujović napomenula je da ni jedna država do sada nije imala potrebu da usklađuje ovu vrstu zakonodavstva i najnovijih evropskih direktiva sa svojim zakonodavstvom.

„To je još jedan od dokaza da smo mi zemlja predvodnik, pa samim tim i pioniri u tome usklađivanju. Kada smo usvojili set medijskih zakona, koji nam je omogućio da dobijemo pozitivni IBAR između ostalog, mislili smo da smo završili veliki postao i da smo jedno vrijeme mirni, odnosno da možemo da uživamo u tome što smo uradili. Međutim, ovaj evropski put i evropska integracija podrazumijeva stalan rad i prilagođavanje onome što je u Evropi već doneseno i što mora na neki način da se transponuje ili implementira u domaće zakonodavstvo,“ navela je Vujović.

Napomenula je da se Crna Gora nalazi u naprednoj fazi usklađivanja sa pravnom tekovinom, u oblastima digitalnih usluga, tržišta i slobode medija, ali da novi izazov predstavlja implementacija Akta o digitalnim uslugama (DSA).

„Iako je Akt o digitalnim uslugama u Evropskoj Uniji uredba koja se direktno primjenjuje, Crna Gora mora da paralelno razvija neophodan institucionalni okvir u skladu sa evropskom praksom, uključujući da odredimo ko će biti nadležni organ za sprovođenje DSA, tzv. koordinator za digitalne usluge, i uskoro počinje rad na uspostavljanju sistema nadzora i saradnje sa relevantnim evropskim institucijama. U završnoj fazi je priprema posebnog implementacionog akta, odnosno Zakona o sprovođenju Akta o digitalnim uslugama, čije se usvajanje očekuje tokom drugog kvartala 2026. Mi očekujemo praktično do kraja juna mjeseca da on bude usvojen na vladi. Implementacionim zakonom se precizno uređuju nadležnosti organa, mehanizmi nadzora, kao i zaštita prava korisnika u digitalnom prostoru. Paralelno se izrađuje i zakonodavni okvir za implementaciju Akta o digitalnim tržištima, međutim tom međuresornom radnom grupom, koordinira Ministarstvo ekonomskog razvoja,“ navela je ministarka.

Na ovim rješenjima radi multisektorska radna grupa, koja je formirana juna 2025. godine i do sada je održala 15 sastanaka. Pojasnila je kako teče proces usklađivanja.

„Pod jedan, to je izmjena ili eliminacija normi iz domaćeg zakonodavstva, koje su nespojive s ovom novom evropskom direktivom, i pod dva, usklađivanje propisa kroz razgraničenje nadležnosti, jačanje proceduralnih garancija i otklanjanje normativnih preklapanja u odnosu na Digital Service Act kao direktno primjenjivu uredbu Evropske unije. U Briselu smo prepoznati kao jedna od vodećih zemalja kandidata u oblasti ovih politika, to negdje je potvrda da smo na dobrom putu i da smo pravilno odredili korake kojim ćemo ove složene direktive da prenesemo u crnogorsko zakonodavstvo. Dakle, ovaj proces nije cilj sam po sebi da mi usvojimo direktivu ili implementacioni zakon, već da jačamo prvo međuresorsku saradnju, koja je ovako složenim direktivama potrebna, takođe da jačamo svoje institucije i svoje kapacitete i da se spremimo i u ovom smislu za integraciju u jedinstveno-digitalno tržište”, navela je Vujović.

Ministarka je ukazala na značaj uređivanja digitalne javne sfere.

„Uređivanje digitalne javne sfere je izuzetno složen posao i horizontalan je, dakle, podrazumijeva učešće, rekla bih, cijelog društva. Digital Service Act, Digital Market Act i European Media Freedom Act uspostavljaju jedan regulatorni okvir koji je zasnovan na jasnim obavezama onih koji pružaju usluge, na odgovornosti velikih platformi i na jačanju nadzora nad primjenom pravila, a to je negdje naš dio posla. Ono kako ćemo mi urediti ova i tehnička i zakonska pitanja ima direktan uticaj na način na koji će sutra građani pristupati informacijama kako će formirati mišljenje i uopšte učestovati i donositi odluke. Ovaj evropski pristup doprinosi postavljanju standarda koji se primjenjuju ili počinju da se primjenjuju i izvan Evropske unije. Regulatorna tijela, civilno društvo i stručna javnost su ključni akteri u ovome procesu koji dugoročno treba da definišu digitalni javni prostor. Nama je cilj da on ostane siguran, da ostane dovoljno otvoren, ali i da jača povjerenje korisnika. I zbog toga se Crna Gora opredijelila na ovaj široki, inkluzivni pristup kroz multisektorsku radnu grupu”, pojasnila je Vujović.

Jadranka Vojvodić iz Agencije za audiovizuelne medijske usluge istakla je da postoji više scenarija za primjenu DSA.

“Prvi scenario je da potpuno simuliramo model Evropske unije – sve što ima u Evropskoj uniji da mi donosimo zakon i sve preslikamo, uključujući ono što radi Evropska unija i Evropska komisija. Drugi scenario je podrazumijevao donošenje jednog ili više zakona koji preslikavaju, simuliraju model Evropske unije, ali određene nadležnosti se onda prenose s Crne Gore na Evropsku uniju i to prvenstveno u dijelu nadzora regulacije veoma velikih online platform. Naravno, to je model koji između ostalog podrazumijeva neki sporazum. Taj sporazum do sad niko nije napravio. Morali smo da vidimo da li postoji uopšte spremnost za zaključivanje tog sporazuma, jer u ovom slučaju nije dovoljna naša želja, već i želja i spremnost Evropske komisije, koja takav model ako bi razvijala, ne razvija ga samo zbog Crne Gore. To bi bilo potrebno razvijati i za druge zemlje kandidate. Treći scenario podrazumijevao je donošenje okvira koji bi samo regulisao, odnosno propisao, norme koje se odnose na nadležnost nacionalnih organa. I tu bi se zapravo zadržala, osigurala samo regulacija onih usluga i onih pružalaca koji bi bili u nadležnosti Crne i Gore, velike platforme bile bi izvan tog sistema i taj regulatorni gap bio bi jako evidentan i samim tim očekivanja građana se ne bi mogla riješiti. Četvrti scenario je aktivacija nakon priključenja i podrazumijeva zapravo donošenje jednog implementacijskog zakona kojim bi se prepoznale institucije koje će raditi na implementaciji DSA-ja. Došli smo do zaključka da jedino moguće, jedino opravdano i racionalno jeste ovo četvrto rješenje, a to je usvajanje implementacionog zakona koji bi bio, nadam se, pripremljen do kraja juna, usvojen od strane vlade i u Skupštini usvojen do kraja godine. To bi značilo da se potpuno jasno zna ko će biti koordinator za digitalne usluge, koji je to set ključnih nadležnih organa u različitim oblastima koji bi bili zaduženi za obrađivanje slučajeva nezakonitog sadržaja, bilo da se radi o govoru mržnje, bilo da se radi o kršenju intelektualne svojine,“ ispričala je Vojvodić.

Profesor dr Hrvoje Lisičar sa Pravnog fakulteta u Zagrebu napomenuo je koliko je zahtjevno pitanje regulisanja usluga koje se pružaju putem interneta.

„Kad uzmete u obzir što se sve danas radi putem interneta, onda možete zamisliti koliko je to zahtjevno podjučje. Koliko aktera u to mora biti uključeno. Kad uzmete situaciju da imate ogromne korporacije koje su neizmjerno financijski moćne, i u pogledu lobiranja, i u pogledu svega drugoga, vrlo je upitno koliko jedna država kao Hrvatska može samostalno uticati na neke odluke velikih kompanija, isto tako važi i za Crnu Goru. I upravo je u DSA-ju zato i osmišljen taj sistem gdje određene nadležnosti preuzima Evropska komisija i ona u stvari se bori sa tim velikim platformama. Zajedno smo jači, to se sad kroz praksu, kroz primjenu DSA u stvari pokazuje. Kad malo pogledate sve postupke koje su pokrenuti protiv određenih korporacija i kazne koje su izrečane, puno je efektnije se boriti tako”, kazao je Lisičar.