“Frustrirajuće je da imamo tvrde granice na svakih 150 do 200 km koje bukvalno prekidaju krvotok i život ljudi, porodica, ali i ekonomije, turizma, svega drugog, i nema nijednog razloga da Evropa već ovog ljeta ne omogući da se otključa pun potencijal uključivanja našeg regiona u Šengen”, kazao je Đurić novinarima u Briselu.
Prema njegovim riječima, otvaranje punog potencijala Šengena u regionu, direktno bi dovelo do 50 milijardi eura nove ekonomske aktivnosti, a ne bi umanjilo bezbjednost Evropske unije i bezbjednost cijelog našeg kontinenta.
“Naprotiv, smanjilo bi tenzije u našem regionu i bilo bi jako korisno, kao što smo i za brzo uključivanje našeg regiona u zajednički ekonomski prostor”, rekao je Đurić.
On je rekao da je poruka Srbije bila i da rapidne promjene u svijetu nalažu da Unija u svoje redove bez odlaganja primi države koje još nisu članice.
Đurić je ocijenio da Evropa danas, suočena sa širim nizom izazova, zaista radi na tome da ubrza proces proširenja EU i naglasio da je poruka Srbije bila i da ona želi da vidi što je moguće brže otvaranje šengenskog prostora za sve zemlje regiona.
Dodao je da su neki od ministara pozitivno reagovali i podržali te stavove i istakao da je ukupan ton rasprave bio pristojan i sa poštovanjem prema Srbiji.
“Nadam se da će naš proces evropskih integracija da nastavi da napreduje, bez obzira na sve ideološke ponekad i politički motivisane pritiske kojima je naša zemlja iz pojedinih centara neretko izložena”, rekao je Đurić.
Šef srpske diplomatije, govoreći o temama sastanka, ocijenio je da moramo da se adaptiramo na globalne okolnosti koje su, kako kaže, zaista bez presedana.
“Ja sam govorio o tome da nije bilo generacije koja se istovremeno suočila sa usponom vještačke inteligencije koji je ekvivalent novoj industrijskoj revoluciji, usponom društvenih mreža koji je ekvivalent onome što je bila Gutenbergova presa i pronalazak štamparske mašine, i da u isto to vrijeme imamo potpuni prekid ili promjenu globalnog geopolitičkog poretka”, rekao je Đurić.
Takođe, ukazao je da se Srbija izdvaja među državama koje još uvek nisu članice EU, po ekonomskim, demografskim i geopolitičkim karakteristikama, kao zemlja koja ima 53 odsto regionalne ekonomije i kao zemlja koja najbrže raste kada je riječ o ekonomiji u prethodnih više od jedne decenije.
Dodao je i da je na sastanku govorio o situaciji u Bosni i Hercegovini, gde je, kako je rekao, nastojao da na pristojan način zaštiti srpski interes od onih koji žele da prikažu samo Republiku Srpsku kao jedinog ili kao glavnog krivca za teške unutrašnje odnose u BiH.
“Srbija je uvijek bila na strani stabilnosti, uvek bila i ostala na strani Dejtonskog sporazuma, ali Srbija najčvršće moguće stoji na stanovištu da narodi u Bosni i Hercegovini treba da budu ti koji opredeljuju sudbinu ove države, ne bilo ko sa strane”, poručio je.
Naglasio je da je strana pomoć uvek dobrodošla, ali da težišni posao mora da bude obavljen između političkih aktera u BiH.
“Ponavljam, Srbija je pokazala u prethodne tri decenije koliko doprinosi toj normalizaciji odnosa, sprečavajući na neki način da stvari odu izvan kontrole, barem kada je riječ o onome na šta mi možemo da utičemo”, rekao je Đurić.
