“Spremni smo da proizvedemo vakcinu. I to nije toliko naučni izazov koliko tehnološki. Može da se napravi na isti način kao što smo uradili sa koronavirusom. Ali, naravno, ako pratimo sve standarde registracije ljekova – pretklinička ispitivanja, zatim tri faze kliničkih ispitivanja – sam proces registracije će trajati nekoliko godina”, rekao je Oniščenko za TASS.
On je napomenuo da ostaje pitanje protiv kojeg soja hantavirusa treba vakcinisati ljude – ima ih više od 40 – ali nema potrebe da se razvijaju ljekovi protiv svih njih odjednom.
Takođe je važno razumjeti koga tačno treba vakcinisati, istakao je ruski epidemiolog.
Oniščenko je naglasio i da spremnost jedne zemlje da spriječi epidemiju hantavirusa zavisi 70 odsto od njenih građana.
Prema njegovim riječima, važno je da građani poslušaju savjete, izbjegavaju putovanja u endemske zemlje i preduzmu druge mjere predostrožnosti.
Oniščenko je napomenuo da najsavremenija medicina i testiranje neće moći efikasno da se bore protiv virusa ako ljudi ne poštuju mjere predostrožnosti. Takođe je rekao da bi iz bezbjednosnih razloga ljudi trebalo da se uzdrže od putovanja u Argentinu i zemlje jugoistočne Azije, posebno zato što još ne postoji vakcina za hantavirus.
Dodao je da je važno ne zaboraviti ni na druge mjere predostrožnosti, imajući na umu da se hantavirus prenosi putem respiratornog trakta, bliskim kontaktom, a može se širiti i hranom, posebno ako se nisu poštovala pravila skladištenja.
Epidemija smrtonosnog hantavirusa (andski soj) izbila je na holandskom kruzeru “MV Hondius” u aprilu ove godine, dok je bio na putu iz Argentine za Zelenortska Ostrva, a SZO upozorava da se očekuje porast broja slučajeva zbog dugog perioda inkubacije (šest do osam nedjelja) i bliskog kontakta putnika.
