Ova ljubavna priča imala je neobičan razvoj, jer su se Zlata i Đorđe upoznali još tokom studentskih dana, ali ih je život tada odveo na različite strane.

„Bili smo mladi. Ja sam upisala akademiju, on je bio četvrta godina jer je prije toga studirao arhitekturu u Ženevi, ali je došao i bio tu i bio od Saše Petrovića na klasi. Tada smo bili mnogo mladi, nije moglo to … Ja sam imala 19, on 25”, prisjetila se Zlata.

Iako je Đorđe krajem osamdesetih godina otišao u Kanadu, emocije među njima nikada nisu u potpunosti nestale, a kontakt su održavali preko zajedničkih prijatelja.

„Onda smo se rastali, ali viđali smo se jer je on bio u Beogradu, poslije je otišao za Kanadu krajem 80. i kad bi dolazio mi bismo se viđali jer imali smo zajedničko društvo, ali to su bili samo izlasci i neke male simpatije koje nikada nisu prestale, nekako šašavo smo se i rastali i samo se razdvojili. Ali on je zaista bio moja vrlo važna veza bez obzira što ni godinu dana nismo sastavili u tom prvom zabavljanju”, ispričala je glumica.

O gubitku supruga

Nakon toga, glumica se sa sinom Fedorom iz prvog braka preselila u Ameriku, gdje je Đorđe bio na doktorskim studijama. Iako se činilo da su konačno pronašli sreću, samo godinu i po dana nakon što su stupili u brak, uslijedila je teška tragedija.

„Razbolio se i nažalost nas napustio. Često sam razmišljala poslije njegovog odlaska zašto se tako brzo završilo”, emotivno je započela priču o gubicima Zlata.

Išla kod psihijatra

Gubitak supruga ostavio je prazninu i parališući bol, zbog čega je glumica odlučila da zatraži pomoć stručnjaka, rušeći tako predrasude o psihijatriji.

„Eto tako se to završilo. Ja sam stvarno jako dugo to pokušavala da završim sa sobom. Mi imamo veliku predrasudu prema psihijatrima, ja sam išla i kod psihijatra, namenski. Rekla sam: “Ja sam došla kod vas da mi pomognete da uspostavim odbrambeni mehanizam protiv bola koji ne prolazi”. Praktično sam joj dala dijagnozu svoju, rekla sam da ne želim da pričamo o tome kad sam bila mala i kad sam prvi put osjetila jer to nije nešto što me opstruira u životu nego ovaj bol koji me parališe”, iskrena je bila Zlata.

Razgovori sa doktorkom su joj pomogli da pronađe način kako da nastavi sa životom.

„Tako sam sa njom popričala 5, 6 seansi i ta divna doktorka mi je rekla jednu ključnu reč i to je jako važno da kažem, ona mi je dala zrnce koje mi je trebalo. Rekla mi je: ‘Svi mi imamo neke traume i neke događaje koji nas obilježe i koji nam smetaju da nastavimo život kolko tolko normalno. Mi moramo da se potkrpimo nekako’. Taj izraz potkrpiti, kao da zakrpite nešto, to je činjenica, ja sam zakrpila ustvari svoju dušu”, istakla je ona.