Kad mladi pakuju kofere često to znači da zauvijek odlaze. No, da hrabrost nije otići, već se vratiti ili ostati, zna Danijel Karađinović koji je magistrirao evropsku politiku i društvo na fakultetu u Pragu.
“Odlučio sam da se vratim zato što sam imao dojam, ili sam bar mislio, čak i sada mislim, da se u Crnu Goru vraćam sa jednim setom vrijednosti i iskustava koje će mene na neki način obezbijediti na tržištu rada”, kaže Danijel Karađinović.
Kad se za tržište rada spremi na fakultetu komjuterskih nauka u Italiji vratiće se i Nikola Stanković.
“Crna Gora je moj dom, tu su mi prijatelji, tu mi je porodica i tu se nekako osjećam najljepše. I pored toga, moja velika želja je da doprinesem razvoju crnogorske nauke crnogorskom obrazovnom sistemu kako bi se postavio neki bolji temelj za sledeće generacije”, kaže student Stanković.
I dok se postavljaju temelji za neke buduće generacije, istraživanja pokazuju da 70 odsto mladih planira odlazak, uglavnom iz ekonomskih razloga. No, da bi članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji dugoročno moglo promijeniti taj trend vjeruju u Vladi.
“Evropske integracije znače i veće investicije i prosto i bolju infrastrukturu, jačanje institucija i kvalitetniji zdravstveni,obrazovni sistem i više mogućnosti za zapošljavanje i u tom smislu zaista poboljšanje kvaliteta života koje očekujemo da dovede do toga da mladi ipak žele da ostanu u ovoj državi”, kaže Mileva Brajušković-Popović iz Direktorata za demografiju u Ministarstvu socijalnog staranja.
Kada životni standard bude kao u zemljama Unije, oni koji su otišli u prvim talasima vratiće se, smatra bivša ministarka evropskih poslova Gordana Đurović. To, kaže, pokazuju i iskustva evropskih država.
“Dobro je poći u zemlje Evrope i u inostranstvo za obrazovanje, za neke važne prve godine iskustva, ali isto ja želim da što više bude ljudi koji kada donose odluke o formiranju porodica i kada vide da se u međuvremenu i njihova zemlja intenzivno mijenja, da se možda u nju i vrate i formiraju svoje porodice. To su trendovi koji se dešavaju u baltičkim zemljama, koji se danas već dešavaju i u Hrvatskoj, poslije više od deset godina oni su počeli”, objašnjava Đurović.
Slično smatra i ambasador Crne Gore u Hrvatskoj Dejan Vuković.
“Znajući za darovitost naših mladih mislim da to može korisititi njima, Cnoj Gori, ali i zemlji u kojoj će se obrazovati… ne sumnjam da će znanje i vještine koje će steći u zemljama EU na najbolji mogući način implementirati u svojoj matičnoj Crnoj Gori”, ističe Vuković.
A da li će Evropska unija za mlade značiti odlazak ili povratak, zavisiće manje od otvorenih granica, a mnogo više kakvu će im budućnost Crna Gora nuditi kod kuće.
“Nije problematičan taj dio jeftine radne snage koji će iz Crne Gore poći, jer će taj dio nadomjestiti jedinstveno tržište. Mi treba da se fokusiramo na politike za one koji su visoko kvalifikovani, naročito kada uzmete u obzir da će ljudi koji će odlaziti, visoko kvalifikovani ljudi, odlaziti iz sektora koji su već deficitarni trenutno”, smatra Danijel Karađinović.
“Mislim da za mlade, bilo u nauci ili u biznisu, to direktno znači otvaranje vrata za velike evropske projekte, lakšu saradnju sa svetskim firmama i neko direktno učešće u radu prestižnih evropskih naučnih centara”, kaže Nikola Stanković.
“Moramo insistirati na cirkularnim migracijama, a to znači da mladi odlaze zarad sticanja znanja i iskustva i da nam se onda vrate, jer ako odlaze zbog toga, to je dobro, ali ako odlaze jer im mi nismo pružili prilike, onda je to zaista naš neuspjeh”, zaključuje Mileva Brajušković-Popović.
