Piše: Rajka Raičević
Ko je samo posljednji premijerski sat pratio, očekuje narednih dana da se Tužilaštvo u Crnoj Gori angažuje punom parom i ispita aferu o koncesionom tenderu za crnogorske aerodrome.
Usred Skupštine Crne Gore čuli smo teške optužbe da je neko uzeo mito i to od čak sva tri ponuđača za davanje dva crnogorska aerodroma pod koncesiju. To su kazali i pozvali Tužilaštvo da reaguje Milan Knežević (DNP) i Dritan Abazović (URA). Njihova sumnja, koja se graniči s tvrdnjom, trebalo bi da upali alarm i kod portira u Tužilaštvu, a kamoli kod tužilaca. Nije u pitanju kafanska priča ili usputna politička kvalifikacija, već optužba izrečena u parlamentu, najvišem zakonodavnom domu.
Da li su te tvrdnje tačne ili nijesu, u ovom trenutku je manje važno od činjenice da Tužilaštvo nema prostor da ih ignoriše.
Onaj ko prati reakcije Tužilaštva na brojne slučajeve u javnosti Crne Gore, može otvoreno da sumnja da optužbe za mito pri tenderu za koncesije tužioci uopšte neće uzeti ni u razmatranje. Naročito ako se zna da je afera Telekom u Crnoj Gori zastarjela, brižno čuvana u fiokama tužilaca dok nijesu proglasili zastaru. Tako i ovi postupci, čak i ako krenu da se izviđaju, mogu „slučajno“ da završe u ladicama i da javnost ne sazna da li je, ko i koliko oštetio državu Crnu Goru.
Iako se ne može sporiti da u Crnoj Gori ima mnogo slučajeva kojima se Tužilaštvo bavi, ali i onih kojima bi trebalo da se bavi, očigledno je da tužioci ne mogu sve da stignu, čak ni nakon poboljšanja uslova rada. Ipak, poznato je i da se nekim slučajevima ne bavi. Dovoljan je samo primjer bivšeg šefa režima Mila Đukanovića. I dalje ne postoje ni naznake da će Tužilaštvo preispitati makar one njegove odluke koje je potpisao kao predsjednik Vlade, a koje se odnose na brojne privatizacione procese u Crnoj Gori za koje se i danas sumnja, pa i tvrdi, da su bili nezakoniti, korupcionaški i da su nanijeli štetu državi.
I zato se i zbog opterećenosti i zbog selektivnosti crnogorskih tužilačkih organa, kao u dječjoj pjesmici „Ko se boji vuka još, tri za groš, tri za groš“, postavlja pitanje: Ko se boji Tužilaštva još?
