„Ključni razlog zbog kojeg je došlo do odustajanja od ovog sistema jeste to što su savremeni svijet i međunarodna zajednica krenuli ka modernijim i efikasnijim metodama upravljanja rizikom od grada. To prije svega podrazumijeva postavljanje protivgradnih mreža u voćnjacima i vinogradima, jačanje sistema ranog upozoravanja, uspostavljanje sistema meteoroloških radara i osiguranje usjeva. Kao rezultat svega toga, danas u našem Zakonu o hidrometeorološkim poslovima više ne postoji obaveza takve vrste protivgradne zaštite“, kazala je za TV PG direktorica Centra za klimatske promjene UDG Ivana Vojinović.

Za razliku od Crne Gore, pojedine države regiona i dalje koriste različite modele protivgradne zaštite. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je za efikasnije prognoze i pravovremena upozorenja mnogo važnije ulaganje u savremenu meteorološku infrastrukturu.

„Ono što moram da istaknem jeste da je kod nas u Crnoj Gori najveći nedostatak ovog sistema to što smo, nažalost, jedina država u regionu koja nema meteorološki radar. Dakle, nemamo meteorološki radar koji bi trebalo da bude nezaobilazan dio savremene meteorološke infrastrukture, kao sistem za bolje najave i kvalitetnije meteorološko osmatranje, a samim tim i preciznije kratkoročne lokalne prognoze“, naglašava Vojinović.

Meteorološki radar jedan je od ključnih preduslova za preciznije prognoze i pravovremena upozorenja. U vremenu sve češćih vremenskih ekstrema, ulaganje u ovakvu infrastrukturu postaje važan korak ka boljoj zaštiti građana i imovine.