Srna je priznala da se sa svega 11 godina sama krstila, kao i da je u mladosti ozbiljno razmišljala o tome da svoj život posveti manastiru.
“Moje je da radim u rudokupu i ja radim u rudokupu, dobro je što sam rano riješila da imam djecu, pa mogu da se posvetim poslu dovoljno da o svačemu nisam obaviještena, nisam dio onoga što ne želim da budem. Ja volim proces. To je odgovor. Zbog procesa sam ušla u televiziju, zbog procesa sam ušla na Akademiju. Moj profesor Bajčetić i ja smo se dobro razumjeli i to nije vic, kada sam to izgovarala na drugačiji način u monokomediji ‘Lov na srne’. Ljudi su mislili da sam duhovita, a ja sam stvarno, već poslije prvog dijela studiranja FDU, mislila da ako ne prođem na akademiji, idem u manastir. Super je kada se neko u monokomediji smije, jer ja to tako izgovaram da bi se neko smijao i sve skupa rješavam smijehom jer kada stigneš dotle znači da je rana zarasla ili bar imaš neku krasticu, bilo koje vrste”, rekla je ona, pa odgovorila na pitanje zašto bi neko tako mlad razmišljao da ode u manastir.
“Mnogo potrošilo, mnogo pokvarilo, i dalo šansu da relativizujem važnost procesa. Često ljude više zanima da li mi se pomjerila olovka na usnama nego šta govorim. Naravno – uvijek ima pravih ljudi, imam dokaze i za to. Ali do osamnaeste postaneš svjestan da mnoge više zanima kako izgledaš nego šta radiš. I onda se zabrineš – ne za sebe, nego za život. Stalno sam mislila da treba ašovom da kopam idem po školama, a a propo toga, odgajali su me da mi niko nije autoritet dok ne dokaže da jeste. Moja kompletna porodica, do korijena može samo da se krsti jer riječ ‘strahopoštovanje’ – kome je cilj da strahuje? Koji su to ljudi koji očekuju strahopoštovanje? Mene su učili da neko treba da izazove u meni poštovanje argumentom, sadržajem, postojanjem. Strahuje se od ljudi koji bez argumenta žele da budu opasni, a ja prezirem takve ljude od svoje pete godine života. Svoju djecu sam učila da sopstvenu pristojnost poštuju time što se svakome obraćaju pristojno, a poslije toga dođe poštovanje ili ne. Kada vidim poruku koja počinje sa ‘poštovanje’ ja se zabrinem jer kad sam stigla da ti pokažem poštovanje? Nemoj da me poštuješ dok ti ne dokažem da ima razloga. Ne poštujem nikoga dok mi ne pokaže da ima razloga…”
Na pitanje da li i danas razmišlja o odlasku u manastir, Srna je iznenadila odgovorom.
“Da, intenzivno – kako god zvučalo kao vic. Ja sam uvijek ozbiljna. Kad najsmješnije zvuči, tad sam najozbiljnija. Htjela sam samo da pomenem profesora Bajčetića koji mi je dao priliku da ne odem u manastir i hvala mu na tome… Niko me nije učio duhovnosti kako se danas uči. Niko nije stao pred mene i rekao da moram da mislim ovo ili ono. Ja sam se sa 11 godina sama krstila. Nisam bila krštena po rođenju, a sa 11 sam već radila i bila „u životu” mnogo. Bila sam zadovoljna onim što se dešavalo u mom životu, ali mi je falilo tuđe dobrote kad izađem iz kuće. U kući je sve bilo kako treba, a napolju me zbunjivalo – i dalje je isto sve. Sve je bilo surovo i ljuto, nisam bila sigurna zašto je neko unaprijed ljut na mene, na bilo koga. Zašto neko ko radi sa djecom ne voli djecu? Zašto ne radi nešto drugo. Ništa mi nije bilo jasno. Nisu mi bili jasni tuđi izbori jer bili bi srećniji svi kad bismo radili ono što osjećamo, gdje osjećamo da vrijedimo. Onda ne bi bilo toliko ljutih ljudi”, rekla je glumica tada za “Novu”.
Inače, Srna je ranije šokirala javnost komentarima koje je imala o sebi.
“Pomislila sam da sam jedna banalna nedovoljna jeftina spodoba… Tad su čak i počeli nešto da mi se dive, a tako je važno bilo da mi kažu da sam lijepa. Ako ja za šest godina, od 11. do 17. nisam stigla da stignem do novog komentara, osim da sam lijepa, a pritom su mi ga dali mama i tata, ništa nisam učinila, a ja se ubih radeći… Tu sam prilično imala sukob sa svojom spoljašnošću, tri puta sam se obrijala na ćelavo”, izjavila je Srna Lango svojevremeno za “Hype ” jednom prilikom.
