Komesar je pritom upozorio da Evropu čeka zima sa vjerovatno najvišim cijenama energenata od 2022. godine.
Dan Jorgensen izjavio je da je u interesu i SAD i Evrope da „imaju što slobodniji protok energije između naših zemalja“. Ipak, dodao je da bi i bez prekida američkog snabdijevanja „ova zima mogla biti veoma, veoma loša za Evropu i možda najgora koju smo imali od 2022. godine“.
Cijene dizela u Evropi kreću se oko rekordnih nivoa.
Američki predsjednik Tramp ranije ove nedjelje izazvao je nestabilnost na tržištu izjavom da će podržati zabranu izvoza dizela. Trgovci su odmah upozorili da bi takav potez bio „katastrofalan“ za Evropu, s obzirom na to da je SAD njen najveći dobavljač.
Iako je američki ministar energetike Kris Rajt naknadno izrazio sumnju u opravdanost potpune zabrane izvoza, sama prijetnja predstavlja novi izazov za evropsku energetsku bezbjednost. Situaciju dodatno komplikuje sukob na Bliskom istoku, koji i dalje remeti globalne lance snabdijevanja.
Cijene prirodnog gasa u Evropi nedavno su dostigle najviši nivo od krize iz 2022. godine, izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu. Istovremeno, cijena sirove nafte Brent i dalje je iznad 100 dolara po barelu.
Komisija traži kratkoročne mjere
Jorgensen je potvrdio da Evropska komisija razmatra kratkoročne mjere za snižavanje cijena fosilnih goriva u EU. To je reakcija na poziv francuskog predsjednika Emanuela Makrona, koji je ranije ove nedjelje zatražio hitne poteze, poput odlaganja strožih uslova za uvoz metana i ublažavanja pravila o preradi goriva.
Jorgensen nije želio da komentariše pojedinačne Makronove predloge, ali je rekao: „Njegova analiza je tačna… ponekad morate odložiti neke stvari ili pristupiti fleksibilnije i to je moj opšti stav za predstojeću zimu… bez odustajanja od naših dugoročnih ciljeva i ambicija.“
Na direktno pitanje o mogućem odlaganju novih pravila za uvoznike nafte i gasa koja se odnose na praćenje i ograničavanje emisija metana, Jorgensen je odgovorio: „U narednim nedjeljama i mjesecima vidjećete različite oblike fleksibilnosti koje su države članice tražile.“
Jedan zvaničnik je kasnije u petak potvrdio da je Jorgensen zatražio od Komisije da ispita mogućnost jednogodišnjeg odlaganja primjene pravila o metanu.
Pritisak na cijene i snabdijevanje
Prema podacima organizacije Transport & Environment, evropski građani za pun rezervoar dizela već sada plaćaju 30 eura više nego u periodu prije sukoba između SAD i Irana.
Povećana proizvodnja u američkim i evropskim rafinerijama dosad je omogućavala zemljama EU da uvoze dovoljno dizela i avionskog goriva i tako izbjegnu poremećaje u snabdijevanju. Ipak, Trampova administracija je pod pritiskom zbog visokih cijena dizela na domaćem tržištu uoči izbora u novembru. Analitičari procjenjuju da bi, u slučaju američke obustave izvoza, cijene porasle širom svijeta.
Jorgensen je izrazio nadu da će takav scenario biti izbjegnut, ali je uoči sastanka ministara energetike EU u Dablinu naredne nedjelje želio da pošalje jasno upozorenje.
Dugoročna rješenja i visoke cijene
Pozvao je države članice da smanje poreze na električnu energiju i povećaju ulaganja u zelenu energiju. Pritom mogu da iskoriste fleksibilnost koju je Komisija uvela u fiskalna pravila. Dodao je da su to dosad učinile samo Italija i Grčka.
„Najvjerovatniji scenario jeste da ćemo imati veoma, veoma visoke cijene, ali bez problema sa sigurnošću snabdijevanja“, rekao je. „Ljudima koji ne mogu da priušte gorivo nije važno da li ga ima na tržištu ako ne mogu da ga kupe.“
Jorgensen je ponovio upozorenja da Evropa mora da ubrza elektrifikaciju kako bi izbjegla buduće krize povezane sa fosilnim gorivima. Komisija je predložila udvostručavanje stope elektrifikacije u EU na 46 odsto do 2040. godine. Predlog uključuje i mjere koje bi državama omogućile da električnu energiju oporezuju po nižoj stopi od gasa.
„Ako se ne odmaknemo od zavisnosti od fosilnih goriva, svima mogu da obećam da će ovo postati trajna kriza“, zaključio je.
