Ne morate imati skupu opremu niti članstvo u teretani. Obična šetnja može biti odličan način da budete fizički aktivni.

Dr S. Džej Olšanski, profesor epidemiologije i istraživač dugovječnosti, ističe da je redovno hodanje povezano sa boljim zdravljem srca i metabolizma, kvalitetnijim snom, zdravljem kostiju i boljim mentalnim stanjem.

Zato je jednostavna promjena poput šetnje umesto vremena provedenog uz telefon dobar početak.

Ne morate odmah da mijenjate čitav način ishrane. Jedan jednostavan korak jeste da nekoliko manje kvalitetnih namirnica zamijenite voćem ili povrćem.

Dr Alis Lihtenštajn sa Univerziteta Tafts naglašava značaj cjelovitih namirnica, poput integralnih žitarica, voća, povrća, orašastih plodova, mahunarki i ribe, uz smanjenje ultraprerađene hrane.

Tako istovremeno povećavate unos korisnih nutrijenata i smanjujete količinu dodatog šećera, soli i zasićenih masti.

Sedam ili više sati sna može biti važan dio zdravog starenja.

Dugotrajno nedovoljno spavanje povezuje se sa većim rizikom od metaboličkih problema, srčanih bolesti i drugih hroničnih stanja.

San je važan i za mozak. Tokom spavanja odvijaju se procesi koji pomažu njegovom normalnom funkcionisanju, dok se hroničan nedostatak sna povezuje sa većim rizikom od kognitivnog pada.

Dobri odnosi nisu samo važni za raspoloženje. Istraživanja povezuju usamljenost i socijalnu izolaciju sa lošijim zdravstvenim ishodima.

Dr Emili Rogalski, koja proučava takozvane “superstarce”, odnosno veoma stare ljude sa očuvanim kognitivnim sposobnostima, ističe da društvena aktivnost predstavlja jednu od osobina koja se često uočava kod ove grupe.

Nije presudan broj ljudi koje poznajete, već kvalitet odnosa. Čak i volontiranje nekoliko sati nedeljno može biti način da ostanete aktivni i povezani sa zajednicom.

Pozitivan pogled na budućnost takođe se povezuje sa zdravijim starenjem.

Dr Laura Kubzanski sa Harvard T. H. Čen škole javnog zdravlja navodi da su optimističniji ljudi u istraživanjima imali povoljnije pokazatelje zdravlja srca i niže nivoe upalnih procesa.

Jedno od mogućih objašnjenja jeste to što ljudi sa optimističnijim pogledom češće postavljaju ciljeve i lakše se odlučuju za zdrave navike.

Iako ovih pet navika ne zahtijevaju novac, to ne znači da garantuju dug život. Na starenje utiče kombinacija genetike, okruženja, životnih navika i drugih faktora.

Ipak, redovno kretanje, kvalitetna ishrana, dovoljno sna, dobri društveni odnosi i optimističniji pogled na život spadaju među jednostavne navike koje mogu doprineti zdravijem starenju, piše Health.com.