Ekipa Raula Gonzalesa od početka je kontrolisala utakmicu, iako je Borac imao veliku podršku sa tribina. Dvorana “Borik” bila je gotovo puna, a oko 3.000 navijača napravilo je sjajnu atmosferu.

Razlika u kvalitetu bila je evidentna, a Partizan je posebno dobro funkcionisao u napadu. Za razliku od početka sezone, kada se igra uglavnom oslanjala na saradnju srednjeg beka i pivota, odnosno Joava Lumbrosa i Tobijasa Vagnera, sada su do izražaja došla i krila. Migel Sančez Migaljon i Milija Papović bili su posebno raspoloženi, pošto su obojica postigla po osam golova.

Odličan debi imao je i Luka Krivokapić. Novo pojačanje Partizana iz španskog Granoljersa upisalo je 12 odbrana, uključujući dva zaustavljena sedmerca, pa je sasvim zasluženo proglašen za najboljeg igrača finala.

Crno-bijeli su tako odbranili trofej u Svesrpskom kupu, koji su prvi put osvojili u februaru u Nišu, pobjedom protiv dobojske Sloge. Za Partizan, međutim, nema mnogo vremena za slavlje. Već za dva dana na Banjicu stiže Jugović u okviru ARKUS lige, dok naredne srijede slijedi veliki evropski izazov – duel sa Vespremom u Ligi šampiona.