“Evropljani bi trebalo da mogu da rezervišu odmor bez straha od prevare. Aktom o digitalnim uslugama utvrđene su jasne odgovornosti platformi u pogledu uklanjanja tih rizika i moramo da osiguramo da vodeća platforma za rezervacije u Evropi ozbiljno shvati te odgovornosti”, izjavila je izvršna potpredsjednica za tehnološki suverenitet, bezbjednost i demokratiju Henna Virkunen.
“Booking ne čini dovoljno da spriječi internet prevare i obmane, zbog čega je Komisija pokrenula istragu u skladu sa Aktom o digitalnim uslugama (DSA)”, izjavio je portparol Komisije Tomas Renije.
Komisija navodi da se 66 odsto internet rezervacija hotela obavlja putem Bookinga, dok je istovremeno ova platforma zabiljeležila rast broja prevara od čak 500 odsto u periodu od 2022. do 2024. godine. Ukupna šteta nastala uslijed prevara samo u 2024. godini dostigla je 4,2 milijarde eura.
Istraga u tri pravca
Istraga će biti usmjerena na tri oblasti. Prva se odnosi na lažne oglase, zbog kojih putnici rezervišu smještaj koji zapravo ne postoji.
“Rezervišete hotel, stignete na navedenu adresu, a hotela tamo nema”, rekao je Renije.
Druga oblast odnosi se na fišing, odnosno internet krađu identiteta. U ovakvim slučajevima napadači se lažno predstavljaju kao pouzdane organizacije, poput banaka, pošte ili državnih institucija, kako bi prevarili žrtve i naveli ih da otkriju osjetljive podatke, kao što su lozinke, PIN kodovi ili brojevi platnih kartica.
“Zabrinuti smo jer Booking ne pruža dovoljnu zaštitu podataka, uključujući imena, brojeve telefona i imejl adrese, kako poslovnih tako i privatnih korisnika”, naveo je Renije.
Treći element istrage odnosi se na transparentnost oglašavanja.
“Oglašavanje je i kada platite da vaš hotel bude bolje rangiran na platformi. Iako je takva praksa sama po sebi zakonita, Booking mora da bude transparentan prema potrošačima”, rekao je portparol Evropske komisije.
Komisija će ispitati i da li korisnici mogu jednostavno da utvrde ko stoji iza svakog oglasa prikazanog na platformi Booking.com, ko ga je platio, zbog čega im se prikazuje i kako mogu da promijene podešavanja koja određuju koje oglase vide.
U skladu sa Aktom o digitalnim uslugama, korisnici imaju pravo da znaju kada im se prikazuje oglas i u čije ime. Bez tih informacija ne mogu da utvrde da li se oglas nalazi na istaknutom mjestu zato što odgovara njihovoj pretrazi ili zato što je pružalac smeštaja platio bolju poziciju, navodi Evropska komisija.
Pokretanje zvanične istrage ne prejudicira njen konačni ishod niti odluku Evropske komisije.
