Javnost u Crnoj Gori zatečena je nedavnim slučajem manipulacije humanošću nakon što je policija u Nikšiću razotkrila zloupotrebu donacija vrijednu više od 117. 000 eura. Riječ je o novcu koji je doniran za navodno liječenje, a koji je na kraju iskorišten za sasvim druge svrhe.

Da li postoji garancija da će pomoć stići na pravu adresu, pojašnjava Goran Jovanović iz fondacije “Budi human”.

“Mi nismo oformljeni kao organizacija da pratimo te nepravilnosti. Uočavamo da se dešavaju određene nepravilnosti u medijima gdje prolaze neki zahtjevi koji su već pomognuti, neke situacije gdje znamo da možda ta sredstva i nisu potrebna, neke situacije kad to ne prođe kod naše organizacije pa se jave u medijima. Međutim, na nama nije da to komentarišemo, prijavljujemo, niti da se bavimo tim. Polazimo od neke pretpostavke da možda je potrebno za nešto drugo ili tako dalje”, kaže Jovanović.

Jovanović objašnjava kako funkcioniše rad njihove fondacije.

“Zahtjev se sastoji u opisu bolesti, dokumentaciji koja je neophodna, znači za to dijete, predlogom za dalje liječenje toga djeteta i moraju da nam dostave fotografije toga djeteta sa, naravno, tim opisom bolesti i na taj način nam daju saglasnost da mi imamo pravo da koristimo fotografije djeteta i opis bolesti u cilju prikupljanja sredstava. Tek nakon što dobijemo pozitivno mišljenje od naše komisije, mi nakon toga kontaktiramo Kliničko-bolnički centar Crne Gore”, kaže Jovanović.

Marija Manja Jovović iz fondacije Čini dobro kazala je da oni do sada nisu imali loša iskustva.

“Ono što je činjenica i što je kod nas specifično jeste da sve naše aktivnosti su transparentne. Mi u toku trajanja same aktivnosti informišemo javnost o rezultatima rada”, ističe Jovović i apeluje da njegujemo ovakav vid podrške.

“Pojedinačni slučajevi koji zloupotrebljavaju ovakav vid prikupljanja sredstava ne treba da nas obeshrabre, niti da dovedu u pitanje da li ovakav vid podrške treba da postoji. Treba da postoji, ali svi koji se odluče da na ovakav način podrže neku aktivnost ili organizaciju treba da se informišu o samoj aktivnosti organizacije”, naglašava Jovović.

Sekretar Crvenog krsta glavnog grada Dragan Božović istakao je da su oni građanima jako vidljivi, što potvrđuje, kako dodaje, 151 godina postojanja.

Koliko su česte zloupotrebe kada je riječ o humanitarnim akcijama, Božović odgovara.

“Vrlo je prisutno, to vidimo u medijima i to će trajati do onog momenta dokle institucije ne odluče da se otvori jedan humanitarni, da kažemo, žiro račun. Trenutno u našoj evidenciji u Crvenom krstu postoje 2.244 porodice koje su se obratile zahtjevima za pomoć”, kaže Božović.

Teško je sugerisati ljudima šta da urade jer ne znamo ko koliko ima sredstava. Na njima je da odluče jesu li voljni da pomognu, zaključuju sagovornici.