Zaposleni, koji su zatražili anonimnost zbog straha od pritisaka, navode da je stanje u Parku „alarmantno” i da menadžment godinama ignoriše probleme.

„Rukovodstvo je odsutno, ne postoji plan rada, a odluke se donose stihijski. Na terenu su prisutne bespravna sječa, divlja gradnja, probijanje puteva i nebriga o šumama”, stoji u saopštenju.

Prema njihovim navodima, NP Prokletije već duže vrijeme funkcioniše u haotičnim uslovima: mnogi zaposleni ne dolaze redovno na posao, narušeni su međuljudski odnosi, a u proteklim godinama nije realizovan nijedan konkretan projekat.

Zaposleni tvrde da se svaka kritika ili pokušaj ukazivanja na nepravilnosti unutar sistema kažnjava.

„Dio zaposlenih koji je pokušao da ukaže na stanje u Parku suočio se sa disciplinskim postupcima i sankcijama. Umjesto dijaloga i rješenja, odgovor menadžmenta je – pritisak i zastrašivanje”, navodi se u saopštenju.

Posebno se ističe i nezadovoljstvo radom sadašnjeg direktora, za kojeg zaposleni tvrde da nema dovoljno znanja i iskustva za upravljanje ovako složenim sistemom, dok ga, kako navode, Uprava Nacionalnih parkova Crne Gore i dalje podržava iz njima znanih razloga.

„Uprkos vidljivom nezadovoljstvu i slabim rezultatima, direktor ima punu podršku nadređenih”, navodi se dalje.

Zaposleni upozoravaju da je povjerenje lokalne zajednice potpuno izgubljeno – stanovnici Plava i Gusinja bojkotuju javne rasprave i aktivnosti NPCG, a komunikacija sa građanima i privrednicima gotovo da ne postoji.

„Park se urušava iznutra. Ljudi koji bi trebalo da ga štite, danas ćute iz straha. Ako se ovako nastavi – NP Prokletije će izgubiti i smisao i povjerenje građana”, zaključuje se u saopštenju.

Zaposleni traže da se hitno – izvrši nezavisna revizija rada menadžmenta NP Prokletije i menadžmenta NPCG, zaustavi bespravna gradnja i sječa i okrene proces profesionalizacije upravljanja nacionalnim parkovima.

Organizacija Info Prokletije iz Plava, koja je primila saopštenje, pozvala je nadležne da formiraju nezavisnu komisiju, ispitaju navode zaposlenih i utvrde odgovornost rukovodstva i institucija koje su, kako navode, „godinama tolerisale stanje potpune neodgovornosti”.