Poziv evropskog ambasadora Johana Satlera da se izborna reforma sprovede do kraja naišao je na pozitivne reakcije i vlasti i opozicije.
Potpredsjednik Skupštine Nikola Camaj, ocijenio je ipak da je teško izvodljivo da se do narednih izbora zakazanih u junu 2027. taj proces završi.
“Ali je vrlo teško da se nešto tako preko noći mijenja na zahtjev opozicije koja ne želi biti dio ovog procesa, ili nije u ovom momentu. Očekujem da će ipak vidjeti da je greška što su napustili odbore zbog neslaganja sa usvajanjem dva zakona koja su takođe evropska”, poručio je Camaj.
Camaj ističe da su otvorene liste dobro rješenje, ali moraće da sačekaju neka bolja vremena jer trenutno ne funkcioniše Odbor za sveobuhvatnu izbornu reformu.
“Mislim da je to nešto što pripada budućnosti Crne Gore, da je veoma bitno da građani biraju najbolje u koje vjeruju, bolje nego da partije onda poslije vrše odabir. A mislimo da je makar na ovim izborima, upravo zbog ove situacije i sa opozicijom, nemoguće doći do toga”, dodaje on.
Opozicija, pak, odgovornost za blokadu izborne reforme prebacuje na izvršnu vlast koja je, kako tvrdi poslanik URA Zoran Mikić, na silu usvojila dva antievropska zakona – o unutrašnjim poslovima i ANB-u.
Odgovornost za blokadu Odbora za izbornu reformu opozicija prebacuje na izvršnu vlast.
“Uvijek je odgovornost na izvršnoj vlasti koja je odlučila da donošenjem dva sporna zakona u Skupštini Crne Gore, zakona o ANB i unutrašnjim poslovima, sruši sve ono na čemu je prethodne dvije godine rađeno u parlamentu, a to je jedinstvo oko našeg evropskog puta i oko evropskih integracija. Tako da je vlast preuzela na sebe odgovornost ukoliko dođe do kašnjenja realizacije naših obaveza iz evropske agende”, ocijenio je Mikić.
Mikić navodi da je aktuelna opozicija izuzetno konstruktivna.
“Glasala je za 90% zakona iz evropske agende, glasala određena imenovanja u pravosuđu, glasala izbornu reformu, tako da što se tiče opozicije, njoj se ne može spočitati odgovornost”, navodi on.
Podsjetimo, evropski ambasador Johan Satler pozvao je vlast i opoziciju da obnove nacionalnu koheziju o važnim pitanjima kao što su evrointegracije i izborna reforma.
Odbor bi trebalo da definiše predloge zakona o biračkom spisku i o registrima prebivališta i boravišta.
Među zadacima tog skupštinskog tijela je i analiza primjene zakona o ličnoj karti, o crnogorskom državljanstvu i o političkim partijama, uz eventualnu pripremu predloga izmjena i dopuna zakona ukoliko se ispostave korisnim i neophodnim za realizaciju postavljenih ciljeva, a jedan od njih se tiče otvorenih lista.
