Iako je Crna Gora je u periodu od pet godina iz budžeta otplatila približno tri milijarde eura ranije podignutih kredita, nominalni javni dug i dalje se kreće oko 4,7 milijardi eura.

Ekonomski analitičar Mirza Mulešković upozorava da, iako država uspijeva na vrijeme da servisira javni dug, njegova visina sprečava državu u ekonomskom razvoju.

„Treba naglasiti da, kako ranije, tako i danas, imamo politiku samo otplate starih dugovanja novim dugovanjima, što jasno ukazuje da mi ne proizvodimo dovoljno da bi iz tekućih prihoda mogli da finansiramo određena stara dugovanja, što, opet, ponavljam, smanjuje mogućnost da investiramo u određene kapitalne projekte. Takođe, kapitali projekti skoro svi se finansiraju iz duga što jasno govori da mi nemamo dovoljno tekućih prihoda da servisiramo određene kapitale projekte“, kazao je Mulešković.

On nije optimista kada su u pitanju projekcije rasta javnog duga.

„Imamo situaciju da će do kraja 2028. godine visina našeg javnog duga biti skoro šest milijardi, što znači da imamo u apsolutnim vrijednostima veliko povećanje javnog duga što je negdje bilo za očekivati zbog toga što se najavljuju određene investicije pa samim tim se neophodno i zadužiti za njih“, naveo je Muleškovič.

Upozorava da Crna Gora jedino može servisirati dug sa novim zaduženjem.

„Moramo priznati da su nova zaduženja sve skuplja i skuplja i ako pogledamo neki prethodni period mnogo su skuplja zaduženja u odnosu na raniji period. I pošto smo mogli da vidimo da se govori o tome da smo u određenih par godina vratili, čini mi se tri miliajrde javnog duga, treba da kažemo i koliko smo se zadužili, a zadužili smo se vjerovatno više od toga. Samo u ovoj godini smo se zadužili milijardu i trista, prije par mjeseci smo imali 50 miliona eura emitovane obveznice što je zaduživanje, pa smo imali zaduživanje od 450 miliona, tako da smo samo u mjesec dana imali 500 miliona zaduživanja“, kazao je Mulešković.

Vesko Pejak iz Alternative smatra da Crna Gora uspijeva da izađe na kraj sa zaduživanjima, te da se radi o vođenju odgovorne politike koja ima efekat na dugi rok.

„Mi smo ranije znali, odnosno Demokratska partija socijalista je znala da se zaduži i da povuče dosta značajnu sumu kredita i da nas zadrži preko one mjere, odnosno preko procenta definisanih standardima EU i da mi jednostavno uživamo u tim kratkoročnim efektima godinu ili dvije dok se ne dobju izbori i posle toga morali smo da kusamo te gorke ljekove koji su pratili ta zaduživanja“, istakao je Pejak.

Naglašava da Crna Gora sada treba da prati razvojnu politiku koju je zacrtala, ali i da istovremeno vraća stare dugove.

„Što bih ja kao ekonomista savjetovao je to da ako već radimo ta neka zaduživanja da se dio tog zaduživanja okrene prema preduzetništvu i da se jednostavno stimulišu sve sve one dobre i progresivne ideje koje bi Crnu Goru mogle da gurnu u pravcu razvoja i onoga što će se u Evropi u narednom periodu desiti“, kazao je Pejak.

Naglašava da je politika zaduživanja trenutno neophodna i za sada dobro balansirana.