Peskov je saopštio da Moskva dijeli ocjenu predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je upozorio da se evropske zemlje „očigledno pripremaju za rat sa Rusijom“.

“Naše viđenje se poklapa. Zaista, u evropskim zemljama primjetna su veoma izražena promilitaristička raspoloženja”, rekao je Peskov u razgovoru sa novinarom „Lajfa“ Aleksandrom Junaševim, i nastavio:

“Mi smo oduvijek razumjeli da takva opasnost postoji, i upravo zato smo sve mjere za zaštitu svojih interesa i bezbjednosti preduzeli blagovremeno”, rekao je Peskov.

Ranije je predsjednik Vučić izjavio da evropske države “očigledno spremaju” svoje društvo i infrastrukturu za rat sa Rusijom, prenosi RIA Novosti.

Ruska agencija podsjeća da je Vučić izjavio da evropske države jasno pokazuju pripreme za rat sa Rusijom, dok se Srbija, kako je istakao, našla „između čekića i nakovanja“.

Nova strategija Brisela

Evropska komisija je 19. marta predstavila svoju novu odbrambenu strategiju pod nazivom „Ponovno naoružavanje Evrope”, koja je kasnije, nakon negodovanja više zemalja članica, preimenovana u blažu verziju – “Spremnost 2030”.

Dokument predviđa angažovanje oko 800 milijardi eura u naredne četiri godine radi jačanja vojne industrije i kapaciteta unutar Evropske unije.

U maju su države članice EU postigle dogovor o stvaranju kreditnog instrumenta pod nazivom SAFE, preko kojeg se planira privlačenje 150 milijardi eura za povećanje proizvodnje naoružanja. Pored toga, plan Brisela podrazumijeva izdvajanje još oko 650 milijardi eura iz nacionalnih budžeta država članica.

Zbog takvih troškova za militarizaciju, Evropska komisija je najavila da će „zatvoriti oči“ na prekoračenje budžetskih deficita i odstupanja od finansijske discipline država koje učestvuju u programu.

NATO planira povećanje vojnih izdataka na pet odsto BDP-a

Na samitu NATO-a održanom 24–25. juna u Hagu, članice Alijanse preuzele su uslovnu obavezu da do 2035. godine povećaju troškove za odbranu na najmanje pet odsto BDP-a, u odnosu na sadašnjih dva odsto, što mnoge zemlje još nisu ni dostigle.

Predsjednik Rusije, Vladimir Putin ranije je upozoravao da NATO, konstantnim povećanjem svojih vojnih kapaciteta, izaziva globalnu militarizaciju i novu trku u naoružanju.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, komentarišući rezultate haškog samita, naglasio je da rast vojnih izdataka u NATO-u „neće imati suštinski uticaj na bezbjednost Rusije“.

Moskva zabrinuta zbog povećane aktivnosti NATO-a

Poslednjih godina Rusija bilježi bez presedana aktivnost NATO-a u blizini svojih zapadnih granica. Alijansa proširuje svoje vojne inicijative pod izgovorom „obuzdavanja ruske agresije“.

Moskva je više puta izrazila zabrinutost zbog jačanja vojnog prisustva NATO-a u Evropi, ali je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije naglasilo da je zemlja i dalje otvorena za dijalog sa Alijansom, pod uslovom da se razgovor vodi na ravnopravnoj osnovi i da Zapad odustane od militarizacije kontinenta.

Vučić: Kada sam predvidio sukob u Ukrajini svi su se smijali

Predsjednik Srbije je rekao da je to možda ključno pitanje i da neki ljudi misle da su priče o ratu prazne priče, i da se to dešava bog zna gde.

“Tako su govorili i za Ukrajinu i Rusiju kada sam predvidio da će se dogoditi sukob i svi su mi se smijali. Govorili su: ‘on ima svoje priče, ima svoj film – rekao je predsjednik i naglasio ”da nema svoj film” i da samo voli da slaže činjenice.

Naglasio je i da, ”kako rađa činjenice” dolazi do toga da je ”rat sve izvesniji između Evrope i Rusije”.

“I to nije nikakva prazna priča. Vidite da se svi pripremaju za to. Ako je Mandon to izgovorio, a znam koliko je uvek uzdržan, odgovoran, ozbiljan, onda se plašim da su stvari u svakom smislu otišle predaleko”, rekao je Vučić i naglasio da je sa Mandonom, iskrenim prijateljem Srbije, razgovarao dva puta, da je veoma pametan, ozbiljan i odgovoran čovjek.

Vučić je istakao da je važno, kada se razmišlja o tom ratu, da se pogledaju Njemci koji su saopštili da će u narednih pet godina da ulože 377 milijardi u opremanje svoje vojske. Nije to budžet za vojsku već za opremanje, rekao je Vučić i dodao da je to kao četiri godišnja BDP-a Srbije.

“To cijela Evropa, svi da ulažu, ne mogu da ulože toliko. Spremaju se za rat ili odbranu, a isto rade Rumunija, Poljska, kao i male zemlje, Finska, i mnoge druge zemlje. To rade i Rusi. Svi to rade”, rekao je Vučić.

Predsjednik je naglasio da iz toga može da izađe samo sukob.

“Ako mislite da je moguće posle svega toga, ja sam jači, ne ja sam, ja sam, ne ja sam, da prođe bez sukoba, volio bih da ste u pravu”, rekao je on i naglasio da će biti najsrećniji ako ne bude tako kao što misli.

Dodao je da će napraviti najveći vatromet na svijetu i reći da se slavi pogrešna procjena Aleksandra Vučića, ako rata ne bude.

“Biću na svim svjetskim medijima, evo, slavi svoju grešku, napravio je najveći vatromet. Plašim se samo da vatrometa neće biti. To je jedini problem”, rekao je Vučić koji je ocijenio da je Srbija između čekića i nakovnja i da mora da se izvuče ”da ne bude tu kada čekić udari”.

Načelnik Generalštaba francuskih oružanih snaga, general Fabijen Mandon izjavio je ranije da Francuska mora biti spremna na “šok od Rusije u naredne tri do četiri godine” jer bi Moskva mogla biti “u iskušenju“ da nastavi vojni sukob na evropskom kontinentu.