Iz Ministarstva ekonomije ocijenjeno je da je predloženi budžet za 2026. godinu zasnovan na realnim makroekonomskim pretpostavkama i projektovanom rastu BDP-a, uz stabilnu inflaciju i snažnu domaću tražnju kao ključne pokretače privredne aktivnosti.

“Kapitalni budžet za 2026. godinu iznosi 305 miliona eura, što je 25 miliona više nego prethodne godine, i obuhvata 396 projekta ukupne vrijednosti 9,7 milijarde eura. Među njima su ključne investicije u putnu infrastrukturu, nastavak izgradnje autoputa, zaobilaznica Budva, modernizacija zdravstvenih i obrazovnih ustanova, razvoj digitalne infrastrukture i veliki projekti iz oblasti ekologije. Ove investicije direktno jačaju ekonomski potencijal i podižu kvalitet života građana”, precizirano je.

Budžet zadržava stabilan nivo deficita od 3,2 odsto BDP-a uz ostvarivanje suficita tekuće potrošnje od 72,9 miliona eura, odnosno 0,9 odsto BDP-a, čime se ispunjava zlatno fiskalno pravilo – sve tekuće obaveze finansiraju se iz tekućih prihoda.

Crna Gora će se u 2026. godini, kako je navedeno, zaduživati odgovorno i isključivo za razvojne projekte i otplatu duga.

Iz Ministarstva je navedeno da je Predlogom Zakona o budžetu predviđeno finansiranje velikog broja kapitalnih projekata, od puteva, zdravstva, ekologije, energetike, do modernizacije vojske i željezničke infrastrukture, unapređenja poreske administracije, katastarskih evidencija i drugih potreba, čime direktno podižemo kvalitet života i ubrzavamo razvoj.

“Za realizaciju različitih infrastrukturnih i razvojnih projekata predviđena je mogućnost zaključivanja kreditnih aranžmana u ukupnom iznosu do dvije milijarde eura, dok je za izdavanje državnih garancija za kreditne aranžmane za potrebe realizacije kapitalnih projekata planiran iznos do 171,95 miliona eura. Između ostalog, za izgradnju Administrativnog i državnog Data centra u Podgorici predviđena su sredstva u iznosu do 300 miliona eura. Za modernizaciju elektrifikovane jednokolosiječne pruge na dionici Bar–Golubovci, uključujući sanaciju klizišta Ratac i tunela Sozina, opredijeljena su sredstva do 231 miliona eura”, saopšteno je.

Za izgradnju stambenog kompleksa sa pratećom komunalnom infrastrukturom u naselju Velje Brdo u Podgorici planirana su sredstva do 120 miliona eura, dok je za izgradnju i opremanje Univerzitetskog kliničkog centra predviđeno ukupno 312 miliona eura. Za nabavku četiri višenamjenska helikoptera za potrebe Vojske Crne Gore i jednog protivpožarnog aviona, za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova planirano je zaduženje do 100 miliona eura.

Kako je navedeno, za otplatu duga i finansiranje kapitalnih izdataka u 2026. godini planiran je iznos do 710 miliona eura. Kada se govori o otplati duga, u 2026. godini dospijeva na naplatu 383,6 miliona eura.

“Za potrebe otplate duga i finansiranje kapitalnih projekata u 2026. godini koristiće se depoziti ostvareni u 2025. godini, kao i sredstva iz novih zaduženja iz 2026. godine u iznosu do 500 miliona eura. Na taj način, obezbijediće se stabilno finansiranja budžeta, primarno u pogledu redovne otplate duga i finansiranja kapitalnih izdataka. Imajući u vidu da u 2027. godini dospijeva 1,17 milijardi eura, a u 2028. godini i 338,3 miliona eura duga, Predlogom Zakona o budžetu za 2026. godinu predviđena je mogućnost da se, radi obezbjeđenja fiskalne rezerve za otplatu i refinansiranje duga za 2027. i 2028. godinu, Država može dodatno zadužiti u iznosu do jedne milijarde eura. Time sprječavamo pritisak na javne finansije, smanjujemo rizike i stvaramo prostor za kvalitetno upravljanje budućim obavezama”, ukazano je.

U skladu sa planom Vlade da Crna Gora do 2028. godine zatvori sva pregovaračka poglavlja, budžet za 2026. godinu “prepoznaje strateške prioritete, jačanje vladavine prava, unapređenje poslovnog ambijenta, smanjenje poreskog opterećenja i snažnu borbu protiv sive ekonomije, uz puni fokus na podizanje standarda građana”.

“Ovim budžetom stvoreni su uslovi za nesmetano funkcionisanje sistema, snažno ubrzanje investicionog ciklusa i nastavak ekonomskog rasta, što potvrđuje posvećenost Vlade odgovornom upravljanju javnim finansijama i napretku države na evropskom putu”, predočeno je iz Ministarstva finansija.