Ukoliko EU ponudi „drugorazredno“ članstvo npr. Albaniji ili Srbiji, tamošnje vlasti bi bile spremne za to, navodi FAZ-ov dopisnik Mihael Martens.

„Za Srbiju je članstvo u EU bez prava veta prihvatljivo. Najvažniji aspekt za nas je jedinstveno tržište i slobodno kretanje robe, ljudi i kapitala. To su osnovne vrijednosti koje želimo da postignemo kroz članstvo u EU“, prenosi Martens Vučićevu izjavu.

Spremnost da uđe u EU kao drugorazredna članica već je izrazila Albanija, dodaje Martens. Albanski premijer Edi Rama je to ponudio još u novembru, nakon razgovora sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni.

„Uvedite nas u Evropu i spreman sam da potpišem sporazum koji jasno kaže da ne želimo pravo veta“, rekao je Rama u januaru. Ovo bi uvjerilo postojeće članice EU da „neka luda osoba sa Balkana ne može da se pridruži klubu sa pravom veta, a zatim da počne da nameće svoju volju drugima“, dodao je.

Ideja o prijemu članica drugog reda postaje sve popularnija u Briselu ali i Berlinu, gdje se pravo veta smatra smetnjom „efikasnosti“ EU, kako na unutrašnjem tako i na spoljnopolitičkom planu.

Njemačko Ministarstvo spoljnih poslova smatra da Član 4 Ugovora o EU garantuje jednakost svih država članica. To isto smatra Komesarka EU za proširenje Marta Kos, koja je za FAZ rekla da „Ugovori EU ne predviđaju članstvo drugog reda“.

U Bundestagu, međutim, kažu da bi to moglo da se zaobiđe uvrštavanjem izuzetaka u pojedinačne ugovore o pristupanju, navodi Martens.

„Odustajanje od prava veta može biti kompromis za ubrzanje pristupanja“, rekao je za FAZ Adis Ahmetović, portparol SPD za spoljnu politiku u Bundestagu. SPD je stranka bivšeg kancelara Olafa Šolca i sadašnji mlađi partner u vladajućoj koaliciji Fridriha Merca.

Zvanično, Srbija čeka da EU otvori Klaster 3 (od ukupno osam) pregovaračke platforme za pristupanje, koji obuhvata poglavlja o medijima, poreskoj politici, socijalnoj politici, preduzetništvu, obrazovanju i kulturi.