Predstavljajući analizu BIRN Crna Gora o zakonskoj regulativi kriptoimovine u Tajvanu i Crnoj Gori, Maraš je rekao da su obje države formalno uskladile zakonodavstvo sa međunarodnim standardima, ali da su to uradile na različite načine i sa različitim rezultatima.

„Ključna razlika između sistema u Tajvanu i u Crnoj Gori nije u samom postojanju zakona, već u nivou operativne preciznosti i sprovođenja. Tajvan je izgradio detaljan i tehnički razrađen okvir sa jasnim sankcijama i aktivnim nadzorom. Crna Gora je postavila osnov, ali bez posebnog zakona o digitalnoj imovini, bez krivičnog djela neregistrovanog pružanja usluga u oblasti digitalne imovine i bez specijalizovanih nadzornih kapaciteta”, kazao je Maraš.

On je upozorio da je Finansijsko-obavještajna jedinica (FOJ) tokom 2024. godine imala svega nekoliko predmeta vezanih za kriptoimovinu, i to kroz prijave banaka, dok su istraživanja BIRN Crna Gora ukazala na postojanje velikih neregistrovanih i nekontrolisanih tokova novca kroz kripto tržište. Pojasnio je i da je Tajvan 2024. godine, osim izmjena zakona, uveo obavezan režim AML registracije za sve pružaoce usluga u oblasti digitalne imovine, uz jasne tehničke i bezbjednosne standarde.

Maraš je podsjetio da je Crna Gora 2025. godine ugradila kriptoimovinu direktno u Zakon o sprječavanju pranja novca i finansiranja terorizma, da je uveden registar pružalaca usluga povezanih sa kriptoimovinom, kao i da su propisana pravila za praćenje transfera. Prema zvaničnim podacima, u Crnoj Gori još nema registrovanih pružalaca usluga povezanih sa kriptoimovinom.

„Radi se o paralelnom ekonomskom toku o kome naša država ne zna ništa. Istraživanja su pokazala da dileri kriptovaluta više ne žele da rade sa malim iznosima, već sa desetinama hiljada eura. Ovo crno tržište je ogromno i treba ga uvesti u legalne tokove”, rekao je Maraš.

Predstavljajući rezultate analize, Maraš je pojasnio i da je Tajvan uveo ozbiljne krivične sankcije za neregistrovano poslovanje u oblasti digitalne imovine, navodeći da je rezultat takvog pristupa dvostruko povećanje broja sumnjivih transakcija prijavljenih od strane kripto sektora. Naveo je i da je nakon pooštravanja pravila dvije trećine dotadašnjih pružalaca usluga u oblasti digitalne imovine (VASP) izgubilo pravo na rad jer nijesu ispunili nove standarde.

U analizi se poziva crnogorska Vlada da uvede krivičnu odgovornost za neregistrovane pružaoce usluga u oblasti kriptoimovine, iskoristi iskustva, donese poseban zakon o digitalnoj imovini usklađen sa evropskim pravilima, kao i da ojača nadzorne kapacitete FOJ i Komisije za tržište kapitala. Predlaže se i izrada kripto-specifičnih smjernica i tipologija, kao i uvođenje alata za blokčejn analitiku.

„Osnovna poruka analize je jasna – kriptoimovina sama po sebi nije problem. Problem nastaje kada institucije nemaju kapacitet da prepoznaju, registruju i kontrolišu subjekte koji njome trguju. Iskustvo Tajvana pokazuje da je moguće uspostaviti sistem koji daje rezultate. Crna Gora sada ima priliku da iz faze formalnog usklađivanja pređe u fazu stvarne primjene i efikasnog nadzora”, kazao je Maraš.