Bivši diplomata Miodrag Lekić smatra da javnost mora više da zna, ima bolji uvid o diplomatskim aktivnostima, pregovorima sa Hrvatskom, graničnim problemima. Treba nam uravnotežena diplomatija koja vodi računa o državnom dostojanstvu, dodaje.

“Ovo je veliki motiv Evropske unije. Nije samo savladavanje poglavlja, nego šansa nama, da zbog nas, ozbiljno izvršimo jednu reformu, društvenu, ekonomsku, moralnu. Uravnotežiti potrebu saradnje sa međunarodnim partnerima i zadržati svoju autonomiju – da se misli svojom glavom”, kazao je Lekić.

Bivši premijer i raniji ministar vanjskih poslova Igor Lukšić smatra da suviše skučeno posmatramo zahtjeve EU. Vladavina prava je i promjena navika i načina razmišljanja, kaže.

“Pomalo mi se čini da u našem društvu postoji uvjerenje da ćemo postati članica Evropske unije do 2028. godine, bez obzira na sve. A nije baš tako. Jeste, čini mi se, trenutak u kojem malo više dominira geopolitika, a malo manje je fokus na metodologiju”, kaže Lukšić.

Bivši ministar vanjskih poslova Srđan Darmanović kaže da je geopolitička situacija jedinstvena.

Riječ je o bezbjednosti zapadnog Balkana, ali ukazuje i na brojne faktore koji mogu uticati na politiku proširenja Evropske unije.

“Ja se nadam da ćemo nekako kroz sve proći, ali je daleko od toga da možemo da kažemo da to je to, čeka nas samo da potpišemo ugovor i da proslavimo u Podgorici”, ocjenjuje profesor.

Njih trojica, učesnici na panelu juče u Podgorici, saglasni su da je rat u Ukrajini izazvao dalekosežne promjene na geopolitičkoj karti, a teme i na proces proširenja Evropske unije.

“Mislim da ona ima dosta razloga da krene u tzv. dovršavanje posla na zapadnom Balkanu. To bi bila poruka da ruski uticaj ovdje ne bi bio tako veliki”, kazao je Darmanović.

Darmanović smatra da bi ulazak Crne Gore imao i pozitivan uticaj na region.

“Naše članstvo je bila značajna poruka i autoritarnom režimu u Srbiji. Dakle, oni koji su drugačiji ipak napreduju. I podtsticaj za promjene u toj zemlji, što je vrlo važno”, kaže Darmanović.

Miodrag Lekić upozorava na unutrašnje protivrječnosti Crne Gore.

“Možda će etnički princip vođenja državne politike prevladati. Možda hoće, možda neće. To je kraj Crne Gore, ako ne postoji državna samosvijest kao primarna, stoprocentna i jedina. Još kroz lekcije koje imamo iz raspada Jugoslavije i tako dalje”, kaže Lekić.

Pitanje Prevlake i odnosi sa Hrvatskom takođe su bili u fokusu panelista.

Upozorava na mogućnost da se ostavi pitanje Prevlake za kraj i možda je neko smislio da će to pitanje biti dramatično izoštreno na nivou da li će Crna Gora ući u Evropsku uniju.

“Kao sve je spremno, ali samo da i to riješimo, a da riješimo na način da se preda Hrvatskoj. Lično ću biti, kao neko ko je veliki evropejac, protiv ulaska u Evropsku uniju ako je to cijena, ako je to neko smislio”, kaže Lekić.

Srđan Darmanović smatra da treba kalibrirati politiku prema vrhunskom cilju – ulasku u Evropsku uniju.

“Imate taj stalni uticaj koji Beograd vrši na crnogorske političke aktere, na Crnu Goru. Ali takođe treba se zapitati šta je naš cilj. Da li je naš cilj da zaglavimo u sporovima sa Hrvatskom do mjere da će ona blokirati naše članstvo u EU. Za sada je, koliko ja vidim, Hrvatska, dosta skrupulozno postupala. Mislim da će se pitanje Prevlake ipak rješavati na Međunarodnom sudu ili međunarodnoj arbitraži”, kaže on.

I bivši premijer ministar Igor Lukšić nije optimista da bilateralni pregovori mogu riješiti pitanje Prevlake. Ipak vjeruje da to neće zaustaviti evropski put Crne Gore.