Strahinja nam je otvoreno govorio o svojim utiscima sa terena, izazovima kroz koje je prolazio, ali i o životu van sporta – porodičnim planovima, uzbuđenju zbog prinove i načinu na koji puni baterije kada nije na terenu. Intervju otkriva kako profesionalni sportista balansira zahtevnu sezonu i privatni život, ali i kakve planove ima Partizan za narednu sezonu.

Sezona za RK Partizan je završena – kada povučeš crtu, koliko si lično zadovoljan igrama i rezultatom ekipe?

-Smatram da je polusezona bila uspešna, sa nekim oscilacijama u igri, što je normalno u ovakvom ritmu. Pored određenih povreda, zbog kojih nam je roster bio smanjen, sve u svemu mislim da je prvi deo sezone bio zadovoljavajući.

Koliko je ova sezona bila zahtevna za tebe, i mentalno i fizički, i šta bi izdvojio kao najveći izazov?

-Sezona je bila zahtevna, za mene više mentalno. Imao sam problema sa povredama, srećom lakše prirode i ništa ozbiljno, ali dovoljno da te izbace iz ritma utakmica i treninga. Morao sam kroz utakmice da podižem formu i samopouzdanje, što nije uvek lako. Najveći izazov bila je utakmica protiv Karvine, jer je mnogo značila i za nas i za klub, da se posle mnogo godina nađemo u takvom takmičenju.

Sa ove distance, šta smatraš da je Partizanu nedostajalo za još bolji plasman i kakva su tvoja očekivanja od naredne sezone?

-Sve staje u tih poslednjih 60 minuta u Švajcarskoj. Žao mi je što nam je to možda bila i najlošija partija u sezoni. Ipak, kada se uzmu u obzir nedostatak iskustva u ovakvim utakmicama, problemi sa povredama i smanjen roster, mislim da je ovo bila jako dobra polusezona. U drugom delu sezone, kada se svi igrači vrate u trenažni proces i ekipa se dodatno uigra, možemo biti samo jači i bolji.

Predstoje praznici – gde ćeš ih provesti i da li planirate porodično okupljanje ili beg na neko mirnije mesto?

-Praznike ću provesti u krugu porodice, u iščekivanju prinove, mirno, toplo i ušuškano.

Poznato je da ti je porodica veliki oslonac – koliko ti supruga pomaže da balansiraš između sporta i privatnog života?

-Naravno, supruga je uvek tu za mene, da pruži podršku i kada je dobro i kada je loše. Mislim da ljudi ne znaju koliko je izazovno biti supruga profesionalnog sportiste i kroz šta sve one prolaze. Zahvalan sam joj na svemu što radi za mene, na ljubavi, podršci i razumevanju.

Uskoro postaješ tata po drugi put – kakav je osećaj ponovo prolaziti kroz to uzbuđenje?

-Iskreno, uzbuđeno i srećno i jedva čekam da se to desi.

Da li si sada, sa iskustvom jednog roditelja, opušteniji ili ipak jednako uzbuđen kao prvi put?

-Sada sam dosta opušteniji, jer smo to već prošli, pogotovo što smo tada bili u inostranstvu, a sada smo kod kuće, sa porodicom i našim ljudima.

Kako je starije dete reagovalo na vest da stiže beba?

-Sa mnogo pitanja o tome kada će doći bata, veoma uzbuđeno i u iščekivanju, kao i svi mi.

Da li si ti stroži ili popustljiviji roditelj i da li se oko vaspitanja uvek slažeš sa suprugom?

-Što se tiče vaspitanja, uglavnom se slažemo i usputno se dogovaramo, a tata je taj koji je popustljiviji.

Kada nisi na terenu i sa porodicom, kako najradije puniš baterije?

-Ako nisam sa porodicom, onda je to uglavnom društvo – druženje, kafenisanje i praćenje sporta.