“Ministarstvo energetike i ja lično pristupamo svakom tom projektu na jako odgovoran način. Hidroelektrana Komarnica spada u domen prioritetnih projekata ove Vlade dugi niz godina. I kod nas će se pratiti samo načelo ekonomske održivosti, sigurnost snabdijevanja i zaštita životne sredine”, rekao je Šahmanović tokom radne posjete Nikšiću.
Naveo je da razumije zabrinutost građana, dijela javnosti i ekoloških organizacija, ali da ne želi da se “sve to pretvori u nekakvu hajku da smo a priori protiv svega”.
“Treba pustiti struku da kaže svoje. Ako taj projekat ne zadovoljava standarde zaštite životne sredine, nećemo ga raditi. Znači, ja ću prvi biti protiv toga, i bilo kojeg sličnog projekta. Ali moramo naći balans između ekonomske održivosti i zaštite životne sredine”, ukazao je Šahmanović.
Naveo je primjer Norveške koja je prije nekoliko sedmica promijenila zakon i omogućila izgradnju mini hidroelektrana, “čak mini hidroelektrana u nacionalnim parkovima”.
“Ni mi više nijesmo izolovani system, već treba da pratimo ekonomske, tehnološke, političke trendove. Nismo sistem koji može biti izolovan, koji može sebi da priušti tu ekskluzivu. Moramo pratiti, recimo, te razne uticaje na nivou Evropske unije, jer se potražnja za električnom energijom povećava oko četiri odsto godišnje”, ukazao je.
Istakao je da se mora tražiti alternativa za pljevaljsku Termoelektranu.
“ Znate da je to najstabilniji izvor električne energije u državi i da pokriva oko 40 odsto potražnje. Znači, moramo nalaziti rješenja. Solari i vetroelektrane su u ekspanziji. Tu imamo isto dosta problema oko rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, oko zadovoljenja standarda zaštite životne sredine, što je u redu i u velikom smo zamahu. Al, to nisu projekti koji mogu da zamijene Termoelektranu. Nama treba stabilan izvor energije”, ukazao je ministar.
Istakao je da se o tim projektima ne treba odlučivati ni na tribinama, ni na ulicama.
“Rješavaju se u institucijama i treba dati šansu projektima. Znači, Agencija za zaštitu životne sredine treba da da završnu riječ je li određeni projekat štetan po životnu sredinu ili nije”, istakao je Šahmanović.
Pozvao je sve ekologe, svu zainteresovanu javnost, da zajedno rade i nađu model koji bi bio balans između zaštite životne sredine i ekonomskog razvoja.
