U poređenju sa prethodnom školskom 2023/24. godinom, kada je školu napustilo 846 učenika (4,73 odsto), a van sistema ostalo njih 547 (3,06 odsto), jasno je da problem ne samo da traje, već se i produbljuje. Brojevi rastu, a trend je negativan, navodi se u Analizi ranog napuštanja srednjeg stručnog obrazovanja, školska 2024-25.
Ova analiza otkriva da je isključenje iz škole i dalje dominantan uzrok ranog napuštanja obrazovanja. Tokom 2024/25. godine iz sistema je isključeno 800 učenika (4,24 odsto), a 512 njih (2,72 odsto) nije se vratilo u školu ni naredne godine.
“Ovi podaci ukazuju na ozbiljne izazove u upravljanju izostancima, disciplinskim postupcima i pružanju pravovremene podrške učenicima u riziku”, ističe se u Analizi.
Samovoljno se iz škole ispisalo 84 učenika, dok se 56 njih nije vratilo u sistem. Na zahtjev roditelja ili staratelja školovanje je prekinulo 77 učenika, od kojih je 49 trajno ostalo van obrazovanja. Ovi razlozi ukazuju na snažan uticaj porodičnih i individualnih faktora.
Manji, ali kontinuirano prisutni razlozi uključuju preseljenje u inostranstvo (17 učenika), stupanje u radni odnos (osam učenika), kao i stupanje u bračnu zajednicu (jedan učenik). Zabilježen je i jedan smrtni slučaj. Iako brojčano mali, ovi razlozi oslikavaju širi socio-ekonomski kontekst u kojem funkcioniše srednje stručno obrazovanje.
Rodna struktura jasno pokazuje da su dječaci znatno ugroženiji: 755 dječaka (76 odsto) napustilo je obrazovanje, u poređenju sa 237 djevojčica (24 odsto). Sličan odnos zabilježen je i među onima koji se nijesu vratili u sistem – 74 odsto dječaci, naspram 26 odsto djevojčica.
“Posebno zabrinjava situacija u obrazovnim programima III nivoa (trogodišnja zanimanja). Njih je napustilo 503 učenika, što čini 11,70 odsto upisanih, dok je u programima IV nivoa školovanje prekinulo 489 učenika (3,36 odsto). Od učenika III nivoa, 347 se nije vratilo u sistem, dok je kod IV nivoa taj broj 296. Ovi podaci potvrđuju da su trogodišnji programi daleko rizičniji kada je riječ o ranom napuštanju školovanja”, piše u Analizi.
Analiza po razredima pokazuje da se najveći broj učenika “gubi” u trećem razredu – 315 učenika (6,69 odsto), ali i u prvom razredu, gdje su školu napustila 284 učenika (5,02 odsto). U drugom razredu obrazovanje je prekinulo 247 đaka, dok je u četvrtom razredu zabilježen najmanji, ali i dalje zabrinjavajući broj – 146.
Posebno alarmantan podatak je da se svi učenici koji su napustili četvrti razred nijesu vratili u sistem obrazovanja, dok se iz trećeg razreda nije vratilo 236 učenika. To, dodaje se u Analizi, ukazuje na visok rizik trajnog ispadanja iz sistema upravo u završnim fazama školovanja.
Iako je stopa osipanja od 3,41 odsto i dalje ispod ciljne vrijednosti od 10 odsto definisane Evropskom strategijom, rastući trend jasno upozorava da problem zahtijeva hitnu i sistemsku reakciju. Stručnjaci upozoravaju da bez snažnijih preventivnih mjera i pravovremenih intervencija, broj mladih bez kvalifikacija može nastaviti da raste.
Pozitivnu ulogu u ranom prepoznavanju problema ima MEIS sistem, koji omogućava precizno praćenje izostanaka i uspjeha učenika, čime se školama daje alat za blagovremenu reakciju kroz savjetovanje i individualne planove podrške.
Među značajnim preporukama su razvoj programa prevencije osipanja, jačanje saradnje sa roditeljima, unapređenje trogodišnjih obrazovnih programa, veća socio-emocionalna podrška učenicima, kao i promocija obrazovanja kao društvene vrijednosti. Poseban fokus treba usmjeriti na dječake, učenike III nivoa i kritične razrede – prvi i treći.
Zaključuje se da je problem ranog napuštanja srednjeg stručnog obrazovanja u Crnoj Gori zahtijeva koordinisan, multidisciplinaran i dugoročan pristup. U suprotnom, cijenu će platiti ne samo obrazovni sistem, već i društvo u cjelini.
