„U alkoholu i narkoticima sam tražio spas, jer su mi u tom trenutku svi problemi nestajali. Na početku sam zaista mislio da sam našao izlaz“, prisjeća se Marko.

Međutim, vremenom se razvila zavisnost, a ono što je počelo kao bijeg od bola postalo je dio svakodnevice: „Odnos prema drogi promijeni se potpuno – ona više nije užitak, već potreba.“

Ističe da je veoma teško izaći bez podrške.

„Čovjek ne može sam. Teško je sam izaći, bez pomoći porodice i društva“, dodaje Marko.

Imao je, kaže, sreću da je porodica bila uz njega, uprkos svemu, ali borba je bila dugotrajna i teška.

„Prestao sam, jer više nisam mogao da izdržim. Moj život se raspadao pred mojim očima. Fizički bolovi, krize, psihički i mentalni slomovi – postalo je neizdrživo“, priča Dragićević.

Danas, kada je godinama čist, Marko pomaže drugima kroz rad sa zavisnicima u NVO LINK, u saradnji sa Juventasom. Iz iskustva navodi da je kokain trenutno najčešće korišćena droga i upozorava na opasnu zabludu.

„Najveća je greška što ljudi misle da se na kokain ne možeš navući. To je potpuno pogrešno“, naglašava.

Njegova glavna poruka svima koji se bore sa zavisnošću jeste da nada postoji: „Izlaz postoji za svakoga. Ne postoji nerješivi problem“.