Đurić je, nakon učešća na sastanku ministara spoljnih poslova u okviru Berlinskog procesa, rekao novinarima da su stabilnost i gledanje u budućnost bili i duh njegovog obraćanja na samitu i da je govorio o Srbiji kao zemlji koja je, sa jedne strane prigrlila regionalnu saradnju, ali sa druge strane je i nosilac ekonomskog razvoja u regionu.

„Činjenica je da je naš rast prošle godine bio 3,8 odsto u poređenju sa 0,3 odsto, koliki je bio privredni rast u eurozoni. Dakle, naša zemlja i te kako može da doprinese razvoju Evrope. Sa druge strane, naša zemlja jeste centralno locirana na Balkanu i nema evropske budućnosti Balkana bez evropske budućnosti Srbije“, istakao je Đurić.

Dodao je da, nažalost, danas nisu svi imali podjednako napredan pristup i da je bilo pokušaja, posebno od ministra spoljnih poslova BiH Elmedina Konakovića da se Srbija prikaže u negativnom kontekstu.

„U posljednjim danima svoje predizborne kampanje pokušao je da zloupotrijebi samit Berlinskog procesa, lansirajući niz optužbi i uvreda na račun naše zemlje, njenih izabranih zvaničnika i, uopšte, jedan pokušaj da se naša zemlja prikaže na najgori mogući način, kao neki baštinik ratnih zločina, oaza netolerancije, zemlja zagledana u prošlost, sve suprotno od onoga za šta svi zajedno u Srbiji stojimo“, istakao je Đurić.

Kako je dodao, našao je način da dostojanstveno i civilizovano ukaže na pogrešan pristup Konakovića.

„Izrazio sam i umjereni optimizam da ćemo za nekoliko mjeseci, kada uspješno završimo sve izborne procese u regionu, stvoriti novi pozitivan momentum u saradnji. U Srbiji sigurno to hoćemo i uvjeren sam u to da će Srbija, kao ekonomski vodeća po rastu, kao politički centralno locirana zemlja, igrati ključnu ulogu u narednom periodu“, rekao je Đurić.

Podsjetio je da je u prethodnih nekoliko navrata, i tokom učešća Aleksandra Vučića na samitima Berlinskog procesa u prošlosti, Srbija pokazala i dokazala da evropske integracije regiona, stabilnost regiona, ekonomski razvoj regiona jesu u srcu njene politike.

“Potrebno nam je odmah što više Evrope u praktičnom smislu”

Izjavio je da je Srbiji potrebno što više Evrope u praktičnom, a ne u ideološko-birokratskom smislu.

Đurić je, nakon učestvovanja na sastanku ministara spoljnih poslova u okviru Berlinskog procesa, koji je ove godine održan u Pržnu, odgovarajući na pitanje kako Srbija sada gleda na inicijative poput one koju je iznijela komesarka za proširenje EU Marta Kos da će EK 6. oktobra iznijeti dodatne ideje o tome kako može da se proširi postepena integracija u EU, ali da to ne predstavlja zamjenu za punopravno članstvo, ukazao na praktične stvari koje su Srbiji potrebne.

„Nama treba što više Evrope, odmah, ali u vrlo praktičnom smislu, dakle ne u nekom ideološko-birokratskom smislu. Nama treba da naši ljudi ne čekaju satima na granici. Nama treba da naša roba, s obzirom na to da Srbija čini 57 odsto regionalne ekonomije, da ona ne čeka na granicama. Nama treba, kada je riječ o, recimo, telekomunikacijama, da nemamo roming u zemljama regiona. I Srbija sve to, naravno, podržava“, kazao je Đurić.

Kako je dodao, Aleksandar Vučić je prije više mjeseci izložio viziju Srbije.

„Predsjednik Vučić je izložio da želimo da cijeli region bude uključen u Šengen, u jedinstveno tržište i da za tim nema potrebe da se čeka zbog toga što to nije nešto što zavisi od finansija Brisela, od komplikovanog mehanizma donošenja odluka u državama članicama i nešto što bi, ukoliko smo svi zajedno za evropski Balkan, trebalo da bude relativno lako dostižno“, dodao je šef srpske diplomatije.

Naveo je da je tokom samita vidio i više drugih država i političkih zvaničnika koji imaju sličan pristup.

Kako je rekao, značajno je da zemlje poput Francuske i Njemačke budu prisutne na ovakvim skupovima i dodao da je prisustvo njemačkog ministra svakako jedna od stvari koje su obilježile današnji samit.