Odobrena sredstva odnose se na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. godine. Ova odluka će biti zvanično saopštena 15. januara tokom debate o Planu rasta u Evropskom parlamentu.

Od sedam koraka koliko je predvidjela Reformska agenda za taj period, Evropska komisija je procijenila da je Srbija ostvarila tri koraka, pa će umjesto punog iznosa od 112 miliona Srbiji biti uplaćeno 57 miliona eura, ili oko 50 odsto.

Komisija je ocijenila da Srbija u predviđenom roku nije sprovela korake vezane za izmjenu medijskih zakona, reviziju biračkog spiska u skladu sa preporukama ODIHR-a, izbor novog savjeta REM-a i druge.

Neke od ovih mjera usvojene su naknadno i biće uključene u narednu evaluaciju.

Ocijenjeno je da je Srbija sprovela korake u oblasti energetike i digitalizacije, usvajanjem mjera za jačanje sigurnosti 5G mreže u skladu sa evropskim standardima, kao i da se Beograd uskladio sa viznom politikom EU, uvođenjem viznog režima za četiri zemlje.

Srbija je u junu prošle godine po automatizmu dobila „predfinansiranje“ od oko 111 miliona eura, što je sedam odsto ukupnih sredstava izdvojenih za Srbiju.

Po ocjeni Evropske komisije, Srbija je od predviđenih 18 reformskih koraka u 2024. i prvoj polovini 2025. godine sprovela tri koraka. Na osnovu toga, od mogućih 269 miliona eura, Beogradu će biti isplaćeno 57 miliona, ili oko 21 odsto.

Ovaj iznos će vjerovatno biti uvećan kada bude završena procjena reformi iz prve polovine 2025. godine.

U istom periodu Albanija je sprovela 21 od mogućeg 41 koraka i povukla 44 odsto raspoloživih sredstava, Crna Gora je sprovela 12 od 25 koraka i iskoristila 38 odsto sredstava, dok je Sjeverna Makedonija povukla 29 odsto sredstava, navodi se u internom dokumentu Evropske komisije o sprovođenju Plana rasta za Zapadni Balkan.

Dok su Crna Gora i Sjeverna Makedonija prve isplate dobile u julu 2025, odluka za Srbiju donijeta je tek početkom ove godine. U međuvremenu, Podgorici i Skoplju isplaćena je i druga tranša, a prvu uplatu iz plana rasta u oktobru je dobila i Albanija.

U slučaju Srbije, Evropska komisija je kašnjenje svoje ocjene pravdala potrebom da „dodatno razmotri sprovođenje reformi“. Za reforme sprovedene u prvoj polovini 2025 godine, ta procjena je i dalje u toku, iako je u slučaju drugih zemalja završena još u oktobru.

Isplata sredstava iz Plana rasta funkcioniše po principu: prvo reforme, pa onda novac. Dva puta godišnje Evropska komisija na osnovu izveštaja zemalja regiona procjenje da li su dogovorene mjere sprovedene u predviđenom roku i na osnovu toga vrši isplate.

Pravila plana dozvoljavaju maksimalno kašnjenje od dvije godine za primjenu mjera iz 2024. godine i godinu dana kašnjenja za reforme od 2025. do 2027. godine. Sredstva koja ne budu povučena u tom periodu mogla bi da budu trajno izgubljena ili preusmjerena na druge zemlje.

Da bi povukla opredijeljeni novac od ukupno milijardu i 588 miliona eura, Srbija će morati da sprovede 98 mjera navedenih u Reformskoj agendi u četiri ključne oblasti: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava.

Za 2025. godinu, Srbija bi teoretski mogla da povuče 428 miliona eura, od toga 122 miliona bespovratno. U 2026. je predviđeno 516 miliona eura, a u 2027. godini Srbija može da računa na 529 miliona iz plana rasta, navodi se u dokumentima reformske agende Srbije.

Među preduslovima za korišćenje fondova je poštovanje demokratskih mehanizama i princip vladavine prava.

U slučaju Beograda i Prištine, dodatni preduslov je i „konstruktivni angažman“ u dijalogu o normalizaciji odnosa.