Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, oni su razgovarali o izazovima sa kojima se susreću svjetske ekonomije i njihovom uticaju na Srbiju, kao i o najnovijim makroekonomskim kretanjima, izgledima i rizicima.

Mali je tom prilikom predstavio ključne parametre Srbije u sprovođenju reformi, povodom trećeg razmatranja sprovođenja ekonomskog programa podržanog aktuelnim Instrumentom za koordinaciju politike, koji je MMF odobrio Srbiji 9. decembra 2024. godine.

“Najnoviji podaci za mart ukazuju na značajno bolje rezultate od očekivanih. Fleš procjena rasta BDP-a u prvom kvartalu iznosi tri odsto, što je značajno iznad prvobitno planirane dinamike, koja je iznosila 2,6 odsto, a koja je bila u skladu sa ostvarivanjem godišnjeg rasta od tri odsto”, naglasio je Mali.

Prema njegovim riječima, industrijska proizvodnja porasla je za 6,4 odsto međugodišnje, čime je u velikoj mjeri neutralisan pad iz prva dva mjeseca ove godine, pri čemu se posebno izdvaja rast prerađivačke industrije od 11,4 odsto u odnosu na prethodni mjesec.

Dodao je da je promet u trgovini na malo takođe premašio očekivanja, uz realni rast od 14 odsto, što ukazuje na snažnu domaću tražnju.

“Za ovu godinu projektuje se rast od oko tri odsto, dok je za 2027. projekcija revidirana na 4,5 odsto”, napomenuo je Mali, dodavši da razumije konzervativniji pristup MMF-a oko revidiranja tih projekcija.

Podsjetio na to da će Srbija sljedeće godine biti domaćin izložbe Ekspo, naglasivši da će velika ulaganja koja prate organizaciju ove manifestacije biti njihov dodatni motor rasta na koji snažno računaju.

On je dodao da fiskalna politika Srbije ostaje čvrsto usidrena u srednjoročnom okviru, sa jasno definisanim ciljem deficita do tri odsto BDP-a u 2026. i 2027. godini, uz njegovo dalje smanjenje na 2,5 odsto u 2028. godini.

Ovaj put, kako je istakao, obezbjeđuje nastavak silazne putanje javnog duga, koji je smanjen sa 44,4 odsto BDP-a u 2025. na oko 41,7 odsto BDP-a trenutno.

Prema njegovim riječima, fiskalni okvir zasniva se na konzervativnom planiranju, primjeni fiskalnih pravila za plate i penzije, kao i kontroli rashoda, uz očuvanje prostora za visoke javne investicije.

Mali je posebno naglasio da je rast javnih investicija strateški usmjeren i kompatibilan sa fiskalnom održivošću, na nivou od oko 6,7 odsto BDP-a, što je jedan od ključnih stubova rasta bez ugrožavanja stabilnosti javnih finansija.

“Srbija je puno radila prethodnih godina na konsolidaciji i stabilizaciji finansijskog sistema i sveobuhvatnim reformama koje nisu bile lake”, rekao je on, dodavši da je MMF u svim tim teškim procesima bio pouzdan i čvrst oslonac.

Prema njegovim riječima, Srbija je apsolutno posvećena reformama i evropskom putu i sve što je do sada sprovedeno dalo je velike rezultate budući da je ta zemlja prije dvije godine bila među najbrže rastućim ekonomijama Evrope.

“Takođe, naša zemlja i dalje uspijeva da održava javni dug na sigurnom nivou, povećavajući životni standard građana, uz rast kapitalnih investicija”, predočio je Mali.

Dodao da je ove godine glavna tema svih susreta svakako energetska bezbjednost, ali i mjere predostrožnosti kojima države reaguju u slučaju novih svjetskih nestabilnosti.

“Snaga jedne zemlje sada je isključivo snaga odbrane od spoljnih ekonomskih pritisaka koji stižu svaki dan”, rekao je on i dodao da su ocjene Srbije dobre.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda boraviće u Beogradu do 5. maja.

Prvo i drugo razmatranje sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa okončani su u junu i decembru 2025. odlukama Odbora izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda o njihovom uspješnom završetku.

Instrument za koordinaciju politike je savjetodavnog karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Odobrava se zemljama koje su posvećene reformama i sprovode snažnu i kredibilnu ekonomsku politiku.