„Požari su realnost koja se događa na Mediteranu, i usljed klimatskih promjena. Ovog ljeta smo imali 45 dana bez kiše, od toga 15 tropskih dana i to je jedan od parametara za aktivaciju požara, dodatno uz vjetar koji u tom periodu mnogo utiče na širenje požara jer je sve suvo i zapaljivo i imamo poteškoće da se izborimo sa vatrom. Moram potencirati da smo, što se tiče poglavlja 27 i subpoglavlja civilne zaštite, taj dio zatvorili i uspostavili smo direktnu komunikaciju sa mehanizmom Evropske unije. Jedina smo država koja nije članica EU, a koja može da koristi sve benefite kao punopravna članica. Ovih dana pišemo projekte za povlačenje sredstava iz evropskih fondova, kao i iz UNDP-a. Do kraja godine ćemo obezbijediti šest vozila za šumske požare, koja ćemo naravno ustupiti lokalnim službama za zaštitu i spašavanje“, istakao je Bešović.

On je dodao da se efikasno radi na pisanju projekata.

„Želimo da omogućimo da preko donacija od međunarodnih partnera da što bolje uspostavimo sistem i nabavimo opremu. Mnoge opštine nemaju mogućnost da nabave opremu, podijelili smo dovoljno opreme svim lokalnim službama, građanima, predstavnicima mjesnih zajednica i dobrovoljnim vatrogasnim društvima. U kontinuitetu radimo na tome da obezbijedimo opremu iz fondova koji su nam dostupni, s obzirom da lokalni nivo baš i ne koristi te mogućnosti u dijelu pisanja projekata“, pojasnio je Bešović.

On ističe da trenutno raspolažu sa dva relativno stara helikoptera.

„Oni su i dalje u upotrebi, ali je problematično njihovo održavanje. Danas se zatvorio tender za nabavku jednog uređaja, jer vazduhoplovi su izuzetno osjetljivi. Često pričamo o tome da se naprave okvirni sporazumi za nabavke, ali Zakon o javnim nabavkama je jasan i moramo ga poštovati. Naša dva aviona, kojima su bila oštećena krila, slali smo ih u Španiju i dugo traje taj proces“, naveo je Bešović.

Vatrogasac komandir i šef za hitne intervencije na „Luštici Bay“ Zoran Barbić ocijenio je da smo „u donjoj zoni“ što se tiče opreme, tehnike, vozila, znanja i obučenosti“.

„Požari su završili prije dva mjeseca. Za dva mjeseca očekivali smo jednu analizu svega što nam se dešavalo ovog ljeta. Dakle, transparentna i sveobuhvatna analiza- ko, gdje, kako i na koji način i da od toga počnemo. Da vidimo da li smo taktiku i tehniku dobro primjenjivali, da li je saradnja na terenu bila kako treba i da li smo dali svoj maksimum. To pričam kao neko ko je doživio sve vrste požara u Crnoj Gori. Zalažem se za koncept koji bi iziskivao da profesionalni vatrogasci imaju poseban udio prema Vladi, kao što imamo u okruženju. Direktorat za vanredne situacije bi možda trebalo transformisati u agenciju. Aviohelikopterska jedinica  je posebno dobra, mala odabrana ekipa… Pisanje planova i projekata je u redu, međutim nama fali krovna institucija koja će da bude na vrhu operativnosti, neko ko može komandovati i rukovoditi akcijom. Da vidimo šta je cilj intervencije“, podvukao je Barbić.

Naglasio je da imamo povećan broj mladih momaka koji su voljni da uče i budu u ovoj službi.

„Da li im pružamo školovanje- ne. Da li im pružamo znanje- ne. Da li im pružamo kvalitenu obuku- ne. Da li ih tjeramo na požar bez lične zaštitne opreme- da. Nabavka vozila, opreme i ostalog je priča za sebe. Lokalne uprave treba da preuzmu jako veliku  ulogu u tome. Osim Kotora, koji je prepoznao značaj svoje službe, na nivou Crne Gore zadnju nabavku vozila za vatrogasnu službu smo imali 2009. godine“ , otkrio je Barbić.