Crna Gora je sebi dala ozbiljan zadatak, zvanično učlanjenje u porodicu evropskih naroda do 2028. godine. Na tom putu su se u prethodnom periodu napravili značajni koraci, od usvajanja IBAR zakona, do zatvaranja pregovaračkih poglavlja. Prema mišljenju poslanika Demokratske narodne partije Dragana Bojovića, tempo rada aktuelne vlasti je veoma dobar.

„Što se tiče parlamenta jako dobro radimo, usvajamo važne zakone koji su usklađeni sa evropskim zakonodavstvom, imamo pohvale sa svih adresa i međunarodnih kontakata, a postoji zainteresovanost sa njihove strane da zaista uđemo u Evropsku uniju. Optimistični smo da ćemo ostvariti taj cilj do 2028. godine, samo da se ne dese neki veliki geopolitički poremećaji, a svi se nadamo da neće”, navodi Bojović.

S druge strane, poslanik Socijaldemokrata Nikola Zirojević smatra da u redovima parlamentarne većine ne postoji dovoljno jaka volja da se pomenuti cilj ostvari, te da su međunarodni partneri neka usvojena zakonska rješenja okarakterisali kao negativna.

„Sa druge strane, čini mi se da se sve češće pominje 2030. godina kao potencijalni termin za učlanjenje. Možda uđemo sami ili još sa nekim, a čini mi se da je najbliža Albanija. Nažalost, iako bi volio da se to desi 2028. godine. nisam optimista. Pogotovo sa ovakvom Vladom”, navodi Zirojević.

Poslanik Bošnjačke stranke Jasmin Ćorović naglašava da Vlada radi sve u svojoj moći kako bi se ovaj ambiciozan, ali ostvariv cilj realizovao u ranije datom roku.

„Mi smo svakako kao Vlada, kao i parlament, spremni da ulažemo maksimalne napore da Crna Gora do 2028. godine uđe u Evropsku Uniju. To jeste ambiciozan cilj, a na nama je ako želimo da bude ostvariv. Kako od institucija, tako i od građana zavisi da li ćemo tada ući u Evropsku Uniju”, poručuje Ćosović.

Da svi trebaju složno djelovati na ovom putu smatra i lider i poslanik Hrvatske građanske inicijative Adrijan Vuksanović, koji naglašava da je opozicija u ovom procesu izuzetno konstruktivna.

„Volio bih da to bude što prije, ali da bi se to desilo mi moramo sprovesti ne samo formalne i tehničke, već sadržajne reforme, uz uvjerenje i svijest da je proces evropskih integracija prvenstveno važan za nas same, a tek onda da bi bili članica zajednice evropskih naroda. Što se tiče stranke koju predstavljam mi ćemo dati snažan doprinos tom procesu”, ističe on.

Lider Demokratske narodne partije Milan Knežević ističe da, iako Crna Gora ima snažnu ulogu u procesu integracija, mnogo toga zavisi od same Evropske Unije i geopolitičkih situacija.

Foto: Filip Filipović

„Od sukoba između Rusije i Ukrajine, od odnosa Sjedinjenih Američkih Država prema Evropskoj Uniji i samom proširenju, ali i od stava EU prema Ukrajini i nekim drugim državama koje se favorizuju u ovom trenutku. Mislim da imamo sve elemente da budemo prva sledeća članica, ali je više nego evidentno da i Albanija ima iste aspiracije. Volio bih da se učlanimo 2028. godine, ali sve mi se čini da, i ako uđemo 2030. godine, možemo da pjevamo”, pojašnjava.

Podsjećamo, ministarka Evropskih poslova Maida Gorčević nedavno je saopštio da je naša država sve bliža zatvaranju još pet poglavlja do kraja tekuće godine.