“Za građane treba da je jasno svima nama, bez povećanja produktivnosti nama ni podjele viška novca. Kod nas je nagomilana javna uprava, mi smo država u kojoj je sproveden narativ da se javni sektor obogaćuje novim pristašama, a da se ljudi koji finansiraju penzionere i javnu upravu, njemu se tovare ozbiljne obaveze. Otrebećenje na radnike u privatnom sektoru je 60 odsto, a produktivnost se povećala za 13 odsto, vi nemate preduslova za povećanje ni plata ni penzija, sve što je do sada bilo je čista populistička namjera i potreba da se jednostavno građani zavedu i dobije se onolika potvrda na izborima kao što smo imali u julu 2023. godine, vidimo dokle nas je dovela ova politika. Mjesečni prihodi budžeta su 230 miliona eura, a za isplate osnovnih potreba države treba na 238 miliona eura. Svakog mjeseca smo u deficitu za osam miliona. Ako se malo proširimo nama treba za Ministarstvo finansija nekih 70 do 90 miliona eura da bi isplatilo sve dospjele obaveze”, naveo je Kalezić.
On je dodao da pošto se isplaćuje samo elementarne troškove plate, penzije socijalu i zdravstvo, država kasni za isplatu za kapitalne projekte, javne nabavke, subvencije.
“Firme koje učestvuju u javnim nabavkama dobijaju sve manje i manje novca, za njih nema novca jer je dat za elementarne potrebe. Vi dolazite u poziciju blokade, za poslednjih šest godina broj blokiranih firmi porastao je za 2000. Mi imamo milijardu i po dugova firmi u CG. Naš privredni život zamire i mi nemamo dodatnu vrijednost koju bi dali građanima kroz povećanje plata i penzija”, naveo je on..
Kalezić je naveo da su ljudi razočarani i uvrijeđeni, a više od polovine penzionera prima 450 eura.
“Za ljude sa minimalnim penzijama povećanje je 1,74 eura, što je mizerno. To je takvo nipodoštavanje”, dodao je on.
Kalazić je naveo da je ovo krah populističke politike.
Stevan Gajević ocijenio je da imamo dosta nedoslednosti što se tiče ekonomske politike.
“Ne bih da komentarišem da li to Vlada radi dobro ili loše. Po meni je zakazao sistem reformi, smanjeni su doprinosi, ali sistem nije promjenjen. Imate manji iznos za penzionere a sistem je ostao stari”, dodao je on.
Gajević je naveo da sistem nije promjenjen nakon programa Evropa jedan i dva.
“Ja sam imao očekivanja da će penzioni sistem biti reformisan da će uveden drugi stub koji bi bio pripremam pet godina dok neprofunkcioniše. Moje očekivanje je bilo da će to biti do 2027. Imate Fond PIO koji nije fond, on samo isplaćuje penzije. Da bi on bio fond mora da raspolaže sopstvenim sredstvima, da su ta stredstva značajno veća, da ta sredstva ubacuju mjesečni ili godišnji prinos i da se iz tih prinosa isplaćuju penzije”, kazao je Gajević.
Kako kaže, zabrinjava ga sistem penzija u Crnoj Gori koji je neproporcijalan.
“Imate ljude u prosvjeti i zdravstvu koji rade 40 godina koji imaju niske penzije, a imate ljude koji imaju benificirani radni staž i nisu radili 40 godina, a imaju visoke penzije. Imate penzije veće od ministarskih plata, što je po meni nedopustivo. Treba da penzioni sistem reformišemo.Nisam ja protiv visokih penzija, one su neodržive u sistemu, u EU nemate ovoliku razlike u penzijama. Imate državni stub penzija koji je jednak, one moraju biti jednake po penzionerima, ne možete da napravite veliku varijaciju. Neophodno je u hitnim mjerama formirati komisija i izvršiti reforma penzionog sistema”, naglasio je on.
Gajević je naveo da je teško voditi ekonomsku politiku, ali planiranje mora da bude kvalitetnije.
Opširnije u videu:
