Riječ je o sandalama, imitaciji zmijske kože, koje je, rekla je, kupila na sniženju, i tada je u kolima napisala tu poruku.

„Bila je to šala i često se koristim ironijom…i to je tako napisano…kažu gazi, agresivna i slično, a niko ne kaže da ćemo sjutra na sahranu nekome za koga se u pjesmi pjevuši da umire od ljubavi…to su neki načini izražavanja i ako neko hoće nekome zlonamjerno nešto da kaže, naći će način da to iskoristi“, rekla je.

Govoreći o svojim privatnim putovanjima, ispričala je situaciju sa ronjenja u podvodnom nacionalnom parku u Meksiku.

„Vrlo sam dinamična, za takvu i važim, i volim kad imam adrenalina u sebi, pa mi se dešava da ulazim u neke situacije…Zaronila sam i opčinjena onim što vidim pod vodom, zanijela sam se… A bili su tu ogromni sunđeri u obliku i veličini buradi od 200 do 300 litara, džinovske alge kao lepeze u najdivnijim pastelnim bojama, pa ribice između njih, ogromni jastog…U jednom trenutku izronim i vidim da nema nikog oko mene od mojih iz grupe, a dosta sam bila udaljena od obale i nalazila sam se u centru jednog trougla…desno od mene bio je veliki brod kruzer, a lijevo luka iz koje smo krenuli. U trenutku me uhvatila panika, šta ću sad, sama sam na sred mora. Srećom imala sam peraja, kažem samo polako, mirno i krenula sam put obale“, priča Jočić.

Kad je došla na oko 100 metara od obale vidjela je da je traže dvogledima, mašu joj, ljudi žabe već su se bili spremili da krenu da je traže jer su mislili da je imala srčani udar i potonula…

„Srećno sam stigla i poslije toga bila na super ručku. Ali je bio nevjerovatan osjećaj, ta borba“, povjerila se Jočić.

Priču sa Marinom Jočić pogledajte u videu: