“Nemam institucionalnu zaštitu zbog toga se ne osjećam bezbjedno. 12. juna prošle godine prijavila sam da strahujem za svoju bezbjednost, to sam prijavila v.d direktoru Šćepanoviću, 14. juna sam doškla u OB Nikšić i dala izjavu inspektoru sa kojim sam imala građansku komunikaciju. U toj prijavi sam navela šta stoji u pozadini i šta se dešavalo prije tog helikoptera, to je već trebalo da upali neki alarm, ali to se nažalost nije desilo”, navela je Radojević.

Kako je istakla, drago joj je što je urednica emisije Pres plus, poslala pitanja policiji.

“Taj odgovor ukazuje na ono što ja pričam svih ovih 10 mjeseci, da policija nije uradila ništa da mene kao novinara zaštiti. Ja sam u prijavi tražila da policija otkrije čiji je helikiopter i ko je vlasnik, ja kasnije svojim kanalima to saznajem. Od policije nikad nisam dobila tu informaciju. Na moj zahtjev da to utvrde i da utvrde zašto je kružio i sletio u moje dvorište nikad nisam dobila odgovor. Kada je tužilaštvo u pitanju ista je stvar”, napomenula je ona.

Radojević je istakla i da od momenta njene prijave i zahtjeva policiji da otkrije o čemu se tu radilo do momenta kada tužilac donosi odluku prošlo je tri i po mjeseca.

“Voljela bih da objasne zbog čega je prošlo toliko dugo. Ja sam poslije dobila kompletnu dokumentaciju. Potrebna je dozvola prema pravilniku i pravilima i postupcima letjenja. Potrebna je saglasnost vlasnika ako se sleće na privatnu svojinu. Svih deset mjeseci iz Uprave policije, a ministarstvo odbrane ćuti jer je ovo njihov problem i njihova stvar. MUP i Uprava policije pokušavaju mene i kompletnu javnost da je normalno da vojni helikopter kruži iznad kuće i sleti u dvorište. Nek građani procijene je li ovo normalno i kako bi se ponašali da se ovo desilo njima”, istakla je ona.

Radojević je navela da je došla i zatekla otvorena vrata od stana i istaklaje da je to prijavila policiji. Oni su saopštili da nisu konstatovani tragovi obijanja i premetačine.

“To se dešava u oktobru prošle godine, našla sam otvorena vrata od kuće. Ovo je definitvno poruka “znamo gdje živiš, znamo gdje ti je porodica, možemo da uđemo i uradimo šta god hoćemo”, rekla je ona..

Istakla je da se ista stvar desila na kući na selu, kada je član njene porodice to uočio.

“Prije odlaska uvijek sve provjerim. Nisam to prijavila jer je to pronašao član moje porodice i da je on morao da ide u policiju i da izjavu. Nisam željela da ga izlažem tome. Sve što sam ja navela u mojim prijavama moralo je da bude okidač da se makar napravi procjena da li sam ja ugrožena na bilo koji način”, dodala je ona.

Radojević je istakla da je prošlo pola godine od kad je ovo prijavila, a napomenula je da ni za ovo nije dobila povratnu informaciju iz policije.

“Ne znam zašto im je ovoliko trebalo. Ja sam u dopisima saopštila da ustvari sumnja i da su postojali nedopušteni politički uticaji zbog koji nije postupano po mojim prijavama. Ostavila bih gledaocima da zakljuće o političko-partijskim vezama a i nekim drugim vezama UP, MUP-a, Ministarstva odbrane i još nekih resora koji su tu uključeni”, dodala je ona.

Radojević je istakla da je otvorena da relevantnim adresama dostavi sve što ima.

Tužba od Prve banke

Radojević je rekla da je bila šokirana tužbom i da je imala osjećaj da živi u Matriksu.

“Šesnaest godina je ta tema prisutna u crnogorskoj javnosti, nema novinara, medija, političara iz tadašnje opozicije da se nije bavio temom prvog miliona. Za sve ovo vrijeme Prva banka nije nikog tužila tim povodom. Moj slučaj je prvi da pravno lice tuži privatno lice radi zaštite časti u ugleda. Ovdje se radi o klasičnom zastrašivanju i pritisku na novinare i ljude koji u javnosti govore o temama od javnog interesa, a te teme ne prijaju uvijek onima koji rade protiv javnog interesa”, naglasila je ona.