Naime, jedan od sumnjičenih tereti se da je navodno napravio falsifikovani ugovor o kupoprodaji stana, na osnovu kojeg se u katastru upisao kao vlasnik.

Potom je, kako se sumnja, taj isti stan prodao drugom uhapšenom licu putem uredno ovjerenog ugovora čime je navodno pribavio više od milion i po dinara protivpravne imovinske koristi.

Advokat Nikola Jovanović objasnio je kako je moguće da neko ko nije vlasnik stana bude uopšte upisan u katastar, a zatim tu istu nekretninu proda drugoj osobi.

“U konkretnom slučaju, koliko sam ja vidio, radi se o validnom ugovoru, barem na prvi pogled. Ono što je vrlo bitno reći jeste da u ovom modernom dobu često upisi idu elektronskim putem. Službenik u katastru koji vrši taj upis rijetko kada može da provjeri vjerodostojnost samog ugovora, ukoliko on ispunjava sve elemente, uključujući potpis, ovjeru i sve druge stvari. On jednostavno, po nekom automatizmu, upisuje vlasništvo na određeno lice. Nažalost, to nisu rijetki slučajevi, to se često dešava. U ovoj eri, kada je sve brzo i sve se dešava po nekim pravilima koja se možda često i ne poštuju do kraja, ovakve stvari nisu rijetke”, rekao je Jovanović za Kurir.

Kako je istakao, s obzirom na to da je nekretnina dva puta prometovana, nadležni će utvrđivati okolnosti cijelog slučaja i eventualnu povezanost učesnika.

“Koliko sam takođe vidio u ovom slučaju, desila su se dva prometa. Jedan promet kada je izvedena ta vrsta prevare od strane osumnjičenog i drugi kada je taj stan prodat sledećem licu. Da li tu postoji neka veza između svih tih lica ili ne, utvrdiće istraga. Kupac svakako, kada govorimo o tom posljednjem kupcu stana, ima pravo na određenu vrstu naknade štete – ukoliko se ispostavi da je prevaren i ukoliko se utvrdi da je to učinilo lice koje je stan prodalo. Kakav će biti epilog, to ćemo vidjeti u nastavku”, nastavio je.

Advokat je objasnio koji su naredni koraci u slučaju, ali i na šta bi oštećeni mogao da računa nakon okončanja postupka.

“U ovom trenutku najvažnije je da tužilaštvo radi svoj posao. Tužilaštvo je organ koji će utvrditi sve moguće činjenice i od toga će se krenuti. Ukoliko slučaj dobije sudski epilog i ukoliko lice koje je u ovom trenutku osumnjičeno bude osuđeno za krivično djelo prevare, novi kupac može da se obrati sudu tužbom za naknadu štete. Sada tu imate drugi problem: često takva lica nemaju imovinu na svoje ime, pa ni osoba koja je prevarena nema mogućnost da nadoknadi štetu koju je pretrpjela. Sada je to jedno vrzino kolo, ali eto, to zavisi od slučaja do slučaja”, objasnio je advokat.

“Građani posebno treba da obrate pažnju na to od koga kupuju stan, u tom smislu da jednostavno moraju dobro da procijene lice. To je nekada moguće, nekada nemoguće, jer imate situaciju da dokumentacija često, makar na prvi pogled, bude validna. Ali zaista, ta vrsta odnosa zasniva se na povjerenju. Država ne može da pokrije sve te slučajeve koji se dešavaju, tako da ljudi sami moraju nekako da procijene šta je najbolje za njih u tom slučaju”, upozorio je Jovanović.