Na pitanje u kojim oblastima je korupcija najzastupljenija 19,2 odsto građana odgovorilo je u državnoj upravi, 18,3 u zdravstvu, 15,4 u sudstvu, 13,1 u inspekcijama i 7,8 odsto u političkim partijama.
Preko 66 odsto ispitanika odgovorilo je da nikada u posljednjih 12 mjeseci, prilikom ostvarivanja prava kod državnih ili organa lokalne samouprave, nijesu bili uslovljeni od bilo kojeg službenika zahtjevom za davanjem poklona, odnosno novca.
Istovremeno, osmina ispitanika tvrdi da je u prethodnih 12 mjeseci bila uslovljena od službenika da im uruči poklon ili novac,
Istraživanje, koje je predstavljeno danas, pokazalo je da skoro 70 odsto građana nikada nije ponudilo mito radi ostvarivanja pravo koje im po zakonu pripada kako bi skratili određene procedure ili ubrzali postupke na koje se inače čeka, ili obezbijedili bolji kvalitet usluge.
Odgovor „ne, nikada“ zaokružilo je 68,6 odsto ispitanih, a 8,4 odsto je odgovorilo sa „da, ponekad“.
Na pitanje da li su čuli od nekog iz njihove neposredne okoline da je u posljednjih godinu prilikom ostvarivanja prava kod državnih ili organa lokalne samouprave bio uslovljen od službenika davanjem mita, 61,7 odsto građana je odgovorilo sa „ne“, a 28,4 „da, ponekad“, dok je 7,5 odsto zaokružilo odgovor „da, veoma često“.
Skoro 60 odsto građana je navelo da nije čulo da je neko iz njihove neposredne okoline u posljednjih 12 mjeseci ponudio neku vrstu poklona/novca kako bi ostvario pravo koje mu po zakonu pripada da bi skratio određene procedure ili ubrzao postupke na koje se inače čeka, ili da bi obezbijedio bolji kvalitet usluge.
Njih 57,7 odsto je zaokružilo odgovor „ne“, a 32,5 je odgovorilo sa „da, ponekad“, a 7,8 je kazalo „da, veoma često“.
Više od polovine ispitanika smatra da je nepotizam glavni uzrok korupcije. Taj odgovor je zaokružilo 53,2 odsto ispitanih, dok je 47,6 navelo nedostatak građanske svijesti kao jedan od uzroka, a 41,9 smatra da su niska primanja službenika uzrok korupcije.
Trećina ispitanika kazala je da je korupcija u državnoj upravi u odnosu na prethodnu godinu djelimično smanjena, dok 46,6 odsto smatra da je ostala na istom nivou, a 10,5 odsto ispitanih je odgovorilo da je djelimično porasla.
Odgovarajući na pitanje o prisutnosti korupcije u Crnoj Gori sada u odnosu na stanje od prije godinu, 52,7 ispitanih smatra da je ostala na istom nivou, 27,1 da je djelimično smanjena, a 9,3 odsto je navelo da je djelimično porasla.
Najveći broj ispitanih bi ASK-u prijavio korupciju, taj odgovor je zaokružilo 42,7 odsto ispitanika, dok bi 26 odsto građana korupciju prijavilo policiji, a slijede nevladine organizacije sa 13,5 odsto.
Na pitanje u kojoj je mjeri ASK dao sveukupan doprinos u borbi protiv korupcije, 80,4 odsto smatra da je dao, a 17,9 odsto je navelo da Agencija nije dala doprinos.
Odgovarajući na pitanje o povjerenju u rad ASK-a, 78,5 odsto je navelo da vjeruje toj instituciji, a 20,4 odsto da nema povjerenja.
Istraživanje je, za potrebe ASK-a, sprovela agencija Defakto u periodu od 25. novembra do 16. decembra prošle godine, na uzorku od 1.006 ispitanika u 21 crnogorskoj opštini.
