Navela je da Savjet Agencije ima tri člana od pet, što ocjenjuje lošim jer je zamišljeno da nadzor vrše predstavnici javnosti u skladu sa zakonom, kako bi se čula različita mišljenja.
„A kad imamo samo tri onda jednoglasno odluke moraju biti donešene. Članovi koji su u mandatu nekad se traže kompromisi, mora se odustati od stavova ili naći način da se prevaziđe neka okolnost“, navela je Bakić.
Podsjetila je da mandat još jednom članu Savjeta ističe početkom 2026. godine.
„Tu smo u procesu izmjene cjelokupnog Savjeta. Skoro smo raspisali konkurs za tri člana i nadam se da će biti izabrani. Nije dobro da nemamo sve članove Savjeta“, upozorava Bakić.
Bakić je ukazala da cilj nije samo donošenje zakonske regulative u skladu sa EU standardima, već i njena primjena.
Govoreći o političkim pritiscima, kazala je da su tokom jednog skupa predstavnika različitih medija, uprkos jasno vidljivoj polarizaciji, učesnici bili saglasni da politički pritisci dolaze od urednika i redakcija, a ne direktno od političara ili institucija.
„Agencija tako nije posmatrana kao neko ko vrši politički pritisak, ali je važna jer stvara uslove za funkcionisanje medija. Naše tržište je izazovno i opterećeno problemima“, ističe Bakić.
Istakla je da je važno da Agencija bude nezavisna u mjeri u kojoj je to moguće.
„Nezavisnost apsolutna je nemoguća i u svijetu i kod nas, ali nam trebaju mehanizmi da štite nezavisnost. Moraju da postoje jasna zakonska utemeljenja koja bi nezavisnost zaštitila“, istoče Bakić.
Govoreći o sprovođenju medijskih zakona kojima su nadležnosti Agencije proširene, navela je da je zakon prenio EU standarde koji se tiču više aspekata funkcionisanja, ali ne predstavlja potpuno zaokruženu regulatornu cjelinu.
„Zakon je radio u nekoliko veoma važnih pravaca, da se osnaži položaj javnih emitera kada je u pitanju upravljanje i finansiranje. Ali nijesam sa tim previše zadovoljna, naročito kada govorimo o grupi lokalnih javnih emitera, jer je trebalo da budu nezavisni od opštinske vlasti. Neke uprave nijesu implementirale normu u potpunosti, a to je finansiranje koje je fiksirano zakonom i za koje ne treba da bude uslovljeno“, pojašnjava Bakić.
Ocijenila je da neke opštine nijesu izmijenile osnivačke akte.
„To je veliki problem, jer se čini da političke strukture jako teško mire sa tim da javni emiteri nijesu državni emiteri i ne smije da budu kontrolisani. Samo treba da im se obezbijedi finansiranje i tu prestaje kontrola“, poručuje Bakić.
Kada je riječ o privatnim medijima, istakla je da se sopstvena produkcija povećala i da je zakonom to poboljšano.
Odgovarajući na pitanje da li mediji ispunjavaju zakonske obaveze prema Agenciji, rekla je da se kršenja koja se tiču sadržaja dešavaju u kontinuitetu, ali da Agencija sada ima bolje mehanizme.
„Imamo mogućnost izricanja novčane kazne i već smo to iskoristili više puta i mislim da će to na duže staze uroditi plodom. Možemo privremeno da uzmemo odobrenje nekom mediju, ali to je krajnji mehanizam. Iskristalisaće se jako puno stvari u narednom periodu“, poručuje ona.
Ukazala je na problem vlasništva u medijima.
„Crna Gora mora da se suoči sa okolnošću da ima problem stranog uticaja, nedovoljno efikasan mehanizam samoregulacije koji ne može na te izazove da odgovori i nedovoljno zaokružen zakonski okvir da se Agencija bori sa valom dezinformacija i govorom mržnje sa kojim moramo da se suočimo da postoji“, zaključuje Bakić.
