Širom svijeta obilježava se Dan reciklaže. Koliko je to važno možda najbolje govori podatak da se reciklažom jedne tone papira štedi oko 4.000 kilovat-sati električne energije, oko 30.000 litara vode i 17 stabala drveća. Prema podacima iz „Deponije“, samo 10 odsto otpada prođe kroz reciklažni centar, sedam odsto se može reciklirati, dok 90 odsto završi na deponiji, prenosi RTCG.

Uprkos tome, ostvareni su zapaženi rezultati u selekciji otpada, uključujući izvoz više od 1.000 tona staklene ambalaže i 1.600 tona kartona u protekloj godini.

„Skupila sam 200–300 boca i flaša i pošla da ih recikliram. Više volim miris prirode nego smeća“, kaže Kana Ramović.

U vremenu kada se o zaštiti životne sredine često samo govori, Kana je odlučila da djeluje. Sakupljajući plastične flaše iz svog okruženja, pokazala je da i mali koraci mogu donijeti veliku promjenu – i inspirisati druge.

„Bila sam ponosna što sam očistila sve oko moje zgrade. Onda smo, isto, ušteđeni materijal od tih flaša mogli iskoristiti za nešto novo. Dobila sam i neku nagradu, što me dodatno motivisalo. Smatram da je važno da recikliramo jer čistimo našu okolinu, vazduh će biti čistiji, ne ugrožavamo životinje i čuvamo prirodu“, dodaje Kana.

Njena posvećenost i trud nijesu prošli nezapaženo, a Kana vjeruje da će to motivisati i njene drugare da budu odgovorniji prema prirodi.

„Pa ja bih rekla mojim drugarima: ajmo svi zajedno da probamo da skupimo boce. Mislim da bi se oni najviše obradovali ako bi nagrada bila za školu koja skupi najviše boca“, rekla je Kana.

Ono što danas bacamo, već sjutra može postati vrijedna sirovina. Ipak, situacija je daleko od idealne – reciklira se veoma malo kućnog otpada.

„Kod nas ne postoji primarna selekcija, gdje se na mjestu nastanka otpada frakcije razdvajaju. U pomiješanom stanju otpad se kontaminira i više ga ne možemo adekvatno tretirati“, rekao je Aleksandar Božović iz „Deponije“.

Ružica Brnović iz Ministarstva ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera ističe da Podgorica ima svu neophodnu infrastrukturu.

„Imamo šest reciklažnih dvorišta, a frakcije koje se odvajaju su papir, plastika, metal i staklo. Ipak, ove aktivnosti uglavnom izostaju u sjevernim opštinama i opštinama sjevernog regiona“, kaže Brnović.

Građani su rekli da li pravilno razvrstavaju otpad.

„U kući vršimo separaciju otpada, da to ne bi radili radnici u komunalnom preduzeću“, „Da, naravno“, „Ponekad“, neki su od komentara građana.

U reciklažnim centrima trenutno se obrađuje tek manji dio otpada, a izazov predstavlja zastarjela tehnologija i ručno razdvajanje materijala.

„Naš reciklažni centar je iz starije tehnologije, zaposleni rukama sortiraju određene vrste ambalažnih materijala. Potrebna je automatizacija čitavog centra, koji ima 4.600 metara kvadratnih“, rekao je Božović.

Ipak, pomaci postoje.

„To su kontinuirane kampanje koje se sprovode u saradnji sa nevladinim i civilnim sektorom. Trenutno je u fokusu kampanja ‘Čuvaj da te Čuva’“, ističe Brnović.

Kako su zaključili, bez adekvatne infrastrukture i sistema za selekciju otpada teško je očekivati ozbiljnije rezultate. Kante za razdvajanje otpada u domaćinstvima i modernizacija reciklažnih centara omogućiće da otpad postane vrijedan resurs.